Studija objavljena u Science povezuje međunarodnu trgovinu divljim životinjama sa porastom zoonoza: trgovane vrste su za oko 50% verovatnije da prenesu bolesti na ljude. Analiza 40 godina podataka identifikovala je ~2.000 vrsta (oko 25% svetskih sisara). Istraživači posebno upozoravaju na pijace sa živim životinjama kao mesta visokog rizika i pozivaju na bolje podatke, strožiju regulaciju i međunarodnu saradnju.
Trgovina Divljim Životinjama Povećava Rizik Zoonoza — Trgovane Vrste 50% Sklonije Prenosu Bolesti
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazuje jasnu vezu između međunarodne trgovine divljim životinjama i porasta zoonoza — bolesti koje se prenose sa životinja na ljude. Autori studije upozoravaju da su vrste koje se trguju globalno za oko 50% verovatnije da prenesu patogene na ljude, a posebno rizična su okruženja gde se prodaju žive životinje.
Ključni nalazi
Istraživači su analizirali baze podataka o trgovini divljim sisarima tokom poslednjih 40 godina i identifikovali oko 2.000 vrsta uključenih u međunarodnu trgovinu — što je otprilike 25% svih svetskih vrsta sisara. Kombinovanjem tih podataka sa podacima o patogenima koji mogu inficirati ljude, tim je utvrdio da najviše trgovane vrste prenose i najveći broj patogena.
Pijace sa živim životinjama i drugi rizici
Otvoreni i dinamični prostori, poput pijaca na kojima se prodaju žive životinje, stvaraju dodatne prilike za širenje i evoluciju patogena. Istraživači su zabeležili da su životinje koje prolaze kroz takva okruženja češće povezane sa prenosom bolesti nego one koje se prodaju u drugim uslovima.
„Nema sigurne trgovine,“ rekao je Jerome Gippet, koautor studije. „Dokle god nastavimo da trgujemo vrstama, izlažemo se ovom problemu.“
Autori takođe ističu da ilegalna trgovina dodatno olakšava transport invazivnih vrsta i otežava praćenje rizika, ali i legalna trgovina nosi rizik i zahteva stroge kontrole i nadzor.
Metodologija i preporuke
Tim je pregledao međunarodne baze podataka kako bi identifikovao vrste koje su predmet trgovine i ukrstio ih sa podacima o prijavljenim zoonotskim patogenima. Rezultat je snažan statistički signal koji povezuje intenzitet trgovine sa većim brojem patogena.
Saradnik na studiji Colin Carlson podvlači da, iako postoje brojni primeri (case studies), još uvek nedostaje robustna baza podataka o tome kakav je stvarni uticaj trgovine na pojavu bolesti. Ann Linder sa Harvard Law School naglašava potrebu za boljim podacima i strožom regulacijom.
Šta dalje?
Autori pozivaju na: bolje prikupljanje podataka i međunarodnu saradnju, strožije inspekcije i kontrolu trgovine (posebno mesta sa živim životinjama), smanjenje ilegalne trgovine i unapređenje biosigurnosti u lancima snabdevanja. Bez tih mera, rizik od novih epidemija ostaje značajan.
Zaključak: Studija pojačava dokaze da globalna trgovina divljim životinjama predstavlja značajan izvor rizika za javno zdravlje i da su mere prevencije i bolji podaci neophodni za smanjenje mogućnosti spillover-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
