Svetski zvaničnici u Parizu su pozvali na hitno smanjenje emisija metana iz sektora fosilnih goriva, podvlačeći da bi to ubrzalo borbu protiv klimatskih promena i ojačalo energetsku bezbednost. IEA upozorava da emisije iz naftnog i gasnog sektora ostaju blizu rekordnih vrednosti i čine oko 35% antropogenih emisija metana. Globalne mere mogle bi osloboditi do ~200 milijardi m3 gasa godišnje kroz smanjenje curenja i ukidanje nehitnog flaringa.
Energetska kriza pojačava pozive za hitno smanjenje emisija metana
The fossil fuel sector -- oil, gas and coal -- accounts for 35 percent of methane emissions from human activity, the IEA said in a report (AHMAD AL-RUBAYE)(AHMAD AL-RUBAYE/AFP/AFP)
Svetski zvaničnici su u Parizu pozvali na ubrzane i konkretne mere za smanjenje emisija metana iz sektora fosilnih goriva, ističući da bi to istovremeno usporilo klimatske promene i poboljšalo energetsku bezbednost dok sukob na Bliskom istoku otežava snabdevanje energijom.
Pariz: G7 i eksperti pred COP31
Kao rotirajuća predsednica Grupe sedam industrijalizovanih zemalja, Francuska je okupila vladine predstavnike, lidere industrije i stručnjake kako bi izgradila zamah pred klimatski samit UN-a COP31 u novembru. Diskusije su se fokusirale na praktične i brzo primenljive mere za smanjenje curenja, flaringa i ventinga u naftnom i gasnom sektoru.
Zašto je metan važan? Metan je, posle ugljen-dioksida, jedan od glavnih gasova koji doprinose klimatskim promenama: ostaje u atmosferi kraće vreme, ali je u periodu od 20 godina približno 80 puta snažniji u zagrevanju.
Monique Barbut, francuska ministarka za ekološki prelaz, izjavila je: „Iskreno se nadam da će današnje diskusije omogućiti objedinjavanje snaga za ubrzanu primenu efikasnih rešenja za smanjenje emisija metana. Ovo nije posao jedne zemlje — moramo delovati zajedno.“
Barbut je upozorila da je svet daleko od ispunjenja cilja o smanjenju emisija metana za 30% do 2030. u odnosu na 2020. godinu. IEA u izveštaju Global Methane Tracker 2026 navodi da oko 60% emisija metana potiče od ljudskih aktivnosti, a sektor fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj) čini približno 35% antropogenih emisija.
Energetska korist od smanjenja metana
Konferencija je istakla i neposredne energetske koristi: sprečavanje curenja i ukidanje nehitnog flaringa mogu povećati dostupnost gasa na tržištu. IEA procenjuje da globalne mere mogle da oslobode do skoro 100 milijardi m3 godišnje kroz smanjenje curenja iz operacija nafte i gasa, i dodatnih približno 100 milijardi m3 ukidanjem nehitnog flaringa — ukupno do oko 200 milijardi m3 godišnje.
Evropski komesar za energiju Dan Jorgensen naglasio je da su mere za smanjenje metana ujedno i potez za jačanje energetske bezbednosti: „Smanjenje metana i energetska bezbednost nisu suprotstavljeni ciljevi.“
Britanski ministar energetike Ed Miliband poručio je da je smanjenje emisija metana jedno od najefikasnijih sredstava za brzo ublažavanje zagrevanja, poboljšanje kvaliteta vazduha i javnog zdravlja te povećanje energetske sigurnosti.
Širi izvor emisija
Pored energetskog sektora, značajan udio emisija metana dolazi iz poljoprivrede (metan iz varenja stoke i emisije iz plavljenih rižinih polja) i deponija. Ipak, predstavnici na skupu ocenjuju da je upravo energetski sektor mesto gde se mogu brzo i najisplativije ostvariti smanjenja.
Zaključak skupa u Parizu bio je da postoje jasne, dokazive tehnološke i regulatorne mere koje se mogu odmah primeniti kako bi se snizile emisije metana, povećala dostupnost gasa i ublažile kratkoročne posledice energetske krize — ako vlade i industrija deluju brzo i koordinisano.
Pomozite nam da budemo bolji.
