Azija se suočava sa rizikom snažnog El Niño događaja koji bi mogao da poveća potražnju za energijom, oslabi proizvodnju iz hidroelektrana i ugrozi prinose useva. UN i WMO upozoravaju da se uslovi za El Niño mogu javiti već od maja do jula, a rani signali ukazuju na mogućnost neuobičajeno jakog događaja. Stručnjaci pozivaju na diversifikaciju i 'ozelenjavanje' energetskih mreža radi veće otpornosti.
Pretnja 'super El Niño' nad Azijom: Povećana potražnja za energijom, rizik za hidroelektrane i useve
Indonesia battled devastating forest fires during a strong El Nino in 1997 (CHAIDEER MAHYUDDIN)(CHAIDEER MAHYUDDIN/AFP/AFP)
Već opterećena posledicama sukoba na Bliskom istoku, Azija se suočava s mogućnošću pojave snažnih El Niño uslova koji bi mogli da dovedu do naglog rasta potražnje za energijom, smanjenja proizvodnje iz hidroelektrana i oštećenja poljoprivrednih prinosa.
Šta je El Niño?
El Niño je prirodni klimatski fenomen koji menja obrasce vetrova, vazdušnog pritiska i padavina širom sveta. Stručne agencije, uključujući UN-ovu meteorološku i klimatsku službu i Svetsku meteorološku organizaciju (WMO), saopštile su da se uslovi za El Niño mogu razviti već u periodu od maja do jula. Rani signali ukazuju da bi događaj mogao biti neuobičajeno snažan — zbog čega ga su neki mediji nazvali "super El Niño", termin koji naučnici uglavnom ne koriste.
Mogući uticaji na Aziju
El Niño pomera uobičajene vremenske obrasce. Na primer, kiše koje bi normalno pale nad Indonezijom mogu se pomeriti dalje od obale, što povećava rizik od suša i šumskih požara. Potencijalni efekti uključuju:
- Toplotne talase i suše u delovima regiona;
- Smanjenje dotoka vode u reke i akumulacije, s posljedicom slabije proizvodnje iz hidroelektrana;
- Intenzivne padavine i poplave u drugim oblastima, koje mogu ugroziti kasne sezonе žetve (npr. u južnoj Kini).
Energetski pritisci i geopolitika
Upozorenja stižu dok region već trpi zbog poremećaja u snabdevanju energijom i rastućih troškova đubriva i drugih inputa. Zatvaranje Hormuškog moreuza nakon napada 28. februara, kako su izvestili neki mediji, dodatno je poremetilo globalne isporuke goriva, što može otežati napajanje elektroenergetskih mreža u periodima pojačanih rashladnih potreba.
Stručnjaci ističu da će toplije vreme dodatno opteretiti mreže koje su već pod pritiskom zbog nestašica goriva i rasta cena, čime se povećava rizik od ograničavanja snabdevanja i smanjenja industrijske i ekonomske aktivnosti.
Hidroenergija i poljoprivreda
Države koje su zavisne od hidroelektrične energije, naročito u slivu Mekonga, Nepal i delovima Malezije, mogu biti posebno ugrožene smanjenim vodostajima. Primer iz 2022. pokazuje koliko je ranjiva proizvodnja električne energije: u provinciji Sichuan u Kini, proizvodnja hidroenergije pala je za više od 50% tokom toplotnog talasa, što je izazvalo nestašice.
Za poljoprivredu, kombinacija toplote, suše i viših troškova đubriva i goriva može smanjiti prinose i podstaći rast cena hrane, naročito u tržištima zavisnim od uvoza.
Istorijska iskustva i neizvesnosti
El Niño iz 1997/98. izazvao je katastrofalne posledice u regionu, uključujući masovne požare i sušu u Indoneziji. Klimatolozi, među kojima je Peter van Rensch sa Monash univerziteta, upozoravaju da podaci o anomalijama u slojevima vode „izgledaju slično“ onima iz 1997/98, ali i naglašavaju velike neizvesnosti — moguće je i da El Niño uopšte ne nastane.
Preporuke
Stručnjaci pozivaju zemlje da ojačaju otpornost energetskih sistema kroz diversifikaciju i ubrzano uvođenje obnovljivih izvora (solarna i vetroenergija uz baterijska skladišta), što može smanjiti zavisnost od centralizovanih fosilnih izvora i povećati otpornost na ekstremne vremenske uslove.
NAPOMENA: Prognoze se baziraju na trenutnim podacima; situacija se može promeniti kako budu stizali novi klimatski podaci.
Izvori: WMO, UN-ove meteorološke službe, izjave klimatskih i energetskih stručnjaka, istorijska iskustva iz 1997/98. i 2022. godine.
Pomozite nam da budemo bolji.
