Projekcije ukazuju da se tropski Pacifik kreće prema snažnom El Niño događaju koji u narednih 12–18 meseci može podići prosečnu globalnu temperaturu iznad 1,5 °C. "Super El Niño" (SST anomalija >2 standardne devijacije) može izazvati dugotrajna klimatska režimska pomeranja: morske toplotne talase, masovno izumiranje korala, poremećaje u poljoprivredi i povećane potrebe za adaptacijom. UNEP upozorava da su potrebna velika, anticipativna ulaganja kako bi se smanjili rizici.
Kako "super El Niño" može izazvati rekordno zagrevanje i trajna klimatska pomeranja
Yagua Indigenous people carrying water and goods due to the low level of the Amazon River in Colombia, in October 2024. | Luis Acosta/AFP via Getty Images
Tihi okean deluje kao ogroman klimatski kazan: promena u njegovim strujama i vetrovima može u kratkom roku promeniti vreme na celom svetu. Naučnici sada prate znakove koji ukazuju na mogućnost snažnog El Niño događaja u narednih 12–18 meseci, a u kombinaciji sa već povećanim zagrevanjem zbog stakleničkih gasova to bi moglo dovesti do rekordnih globalnih temperatura i trajnih promena u klimi.
Šta je El Niño i zašto je važan?
El Niño je prirodni ciklus okeana i atmosfere koji povremeno preusmerava ogromne zalihe toplote iz zapadnog u istočni tropski Pacifik. Kada se ta toplota prenese u atmosferu, menja se raspored padavina, vetrova i visokih struja (jet stream), što utiče na oluje, suše, požare, ribarstvo i ekosisteme širom planete.
Šta znači "super El Niño"?
Studija objavljena u decembru 2025. u Nature Communications definiše "super El Niño" kao situaciju kada je anomalija temperature površine mora u tropskom Pacifiku viša od 2 standardne devijacije iznad normale. To nije obična fluktuacija, već snažno, retko stanje koje može delovati kao klima-šok.
Mogući efekti i primeri iz prošlosti
Do sada su zabeležena tri super El Niño događaja: 1982–83, 1997–98 i 2015–16. Svi su izazvali masivne morske toplotne talase koji su uništili koralne grebene, izazvali masovne pomore morskih organizama i pokrenuli dugotrajne promene u obrascima padavina i suša. Autor studije Jong-Seong Kug kaže da takvi događaji mogu pomeriti regionalne klime u nove, dugoročne režime.
A flooded area of Chualar, California, near the Salinas River after a series of storms hit the area in 2022 — a rapid swing from extreme drought. A strong upcoming El Niño is expected to intensify climate shocks.|David McNew/Getty Images
Koliki je rizik za globalne temperature?
U svetu koji je već zagrejan stakleničkim gasovima, čak i umereniji, ali snažan, El Niño može privremeno podići prosečnu globalnu temperaturu značajno iznad trenutnih nivoa. Klimatolog James Hansen je procenio da bi u narednom periodu prosečna temperatura mogla dostići oko 1,7 °C iznad predindustrijskog nivoa, a postoji mogućnost da se povratak ispod praga od 1,5 °C neće desiti brzo nakon slabljenja El Niño talasa.
Regionalni i dugoročni uticaji
Studija ukazuje na "hotspotove" režimskih pomeranja u centralnom Severnom Pacifiku, jugoistočnom Indijskom okeanu, jugozapadnom Pacifiku i Meksičkom zalivu, kao i na kopnenim promenama u Istočnoj Africi, delovima Australije, Amazonu i zapadnom Grenlandu. Ako se vlažnost zemljišta zadrži ispod normale više sezona, posledice po poljoprivredu, snabdevanje vodom i bezbednost hrane mogu biti dugotrajne.
Šta to znači za prilagođavanje i politiku?
UNEP u svom Izveštaju o adaptacionom jazu za 2025. navodi da međunarodno javno finansiranje za adaptaciju opada, dok zemlje u razvoju trebaju između 310 i 365 milijardi dolara godišnje do 2035. Stručnjaci upozoravaju da adaptacija mora biti anticipativna i transformativna: preraditi vodovode, gradove, poljoprivredu i infrastrukturu za promenjenu klimu, umesto oslanjanja na reaktivne, privremene mere.
Zaključak
"Super El Niño ne mora biti samo jednokratni ekstrem — može promeniti pozadinske klimatske uslove na mnogo duži rok," piše Kug.
Uslovi koje donosi snažan El Niño u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem povećavaju potrebu za brzim, strateškim i dugoročnim planiranjem kako bi se ublažile posledice po ljude i ekosisteme.
Izvor: Tekst je adaptacija i sažetak članka objavljenog u Inside Climate News i studije u Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
