Nova studija Univerziteta u Amsterdamu objavljena u PNAS pokazuje da plenovi izbegnu oko 90% napada pre svega zahvaljujući kraćem reakcijskom vremenu, a ne samo većoj okretnosti. U vodenim sredinama predatori imaju znatno manju stopu uspeha (~10%), delom zbog gustine vode koja pomaže plenu pri odgurivanju i brzim zaokretima. Ključna tačka je da je često dovoljna razlika od oko 100 milisekundi — istraživači sada snimaju interakcije na koralnim grebenima kako bi dalje testirali model.
Jedna Osobina Koja Omogućava Plenu Da Izbegne 90% Napada Predatora — Reakcijsko Vreme
Three Cotton Tail Rabbits Chasing Each Other© Fiona M. Donnelly/Shutterstock.com
Belorepa zečica izgleda krhko sve dok ne počne da beži: čak i gladan lisac mora da dostigne najveću brzinu da bi imao šansu da je uhvati, a ponekad spas donese samo brz, snažan udarac zadnje noge. Takvi primeri oslikavaju opasnu svakodnevicu za plen u prirodi. Međutim, nova studija ukazuje da plenovi izbegavaju većinu napada pre svega zahvaljujući jednoj osobini — bržem reakcijskom vremenu, a ne samo većoj okretnosti.
Novo svetlo na staru hipotezu
Decenijama je važila pretpostavka da plenovi pretežno koriste manju masu i veću okretnost da bi se izvukli iz opasnih situacija. Tradicionalni model poznat kao "turning gambit" upoređivao je radijus okretanja i brzinu plena i predatora i na osnovu toga ocenio izglede za bekstvo. Međutim, istraživači sa Instituta za biodiverzitet i dinamiku ekosistema (IBED) Univerziteta u Amsterdamu analizirali su podatke šireg spektra životinja i sredina i došli do drugačijeg zaključka.
Even some of the fastest predators on Earth, like cheetahs, don’t always catch prey animals with the ease their velocity might suggest.©A-Z Animals
U radu objavljenom u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) autori pokazuju da je presudan faktor reakcijsko vreme. Podaci ukazuju da plenovi zapravo izbegnu oko 90% napada, dok akvatični predatori, paradoksalno, imaju veoma nisku stopu uspeha — otprilike 10%.
Zašto je voda posebna?
Voda je približno 1.000 puta gušća od vazduha, što plenovima daje čvršću podlogu za odgurivanje i izvođenje naglih zaokreta. Studija sugeriše da samo delić sekunde—red veličine ~100 milisekundi—može odlučiti da li će plen izbeći napad. U takvom kratkom vremenu, početak ranijeg okretanja ili bekstva omogućava plenovima da steknu dovoljnu prednost i ponekad se čak skliznu iza predatora pre nego što on reaguje.
A model may be in place, but the researchers still don’t know how much cognition is involved in prey reaction time.©AaronChenPS2/Shutterstock.com
"U pitanju je malo prednosti u vremenu, to jest početak ranijeg okretanja, što daje plenu dovoljno prostora da pobegne. U vodi, gde su životinje posebno okretne, plen ponekad uspe da se sklizne iza predatora pre nego što on shvati šta se dogodilo," rekao je Lars Koopmans, doktorant u IBED-u, za EurekAlert!.
Šta ostaje nepoznato
Istraživači naglašavaju da i dalje ne znaju u kojoj meri kognicija (percepcija i procesuiranje signala) doprinosi ovom brzom reagovanju, odnosno koliko su u igri neuronske spretnosti naspram same biomehanike. Novi model predviđa usko vremensko prozorsko prolaženje za akvatični plen, ali tačan način kako neka stvorenja postižu takve munjevite promene pravca zahteva dodatna snimanja i analize.
Tim iz Amsterdama već snima interakcije predatora i plena na koralnim grebenima kako bi proverio model u prirodnim uslovima. Autori zaključuju da je interakcija između predatora i plena manje samo klasična biomehanička "trka u brzini", a više i neuronalna trka u percepciji i reakciji.
Izvori: Studija u PNAS, Univerzitet u Amsterdamu (IBED), izveštaj na EurekAlert!, prenos teksta sa A–Z Animals.
Pomozite nam da budemo bolji.
