Nova analiza satelitskih podataka pokazuje da prizemni ozon nastao iz dimnih emisija šumskih požara u proseku izaziva oko 2.045 prekomernih smrtnih slučajeva godišnje u SAD, što iznosi blizu 16% svih smrti povezanih s dimom. Broj pogođenih porastao je sa oko 100 u 2006. na približno 10.000 u 2023. Ozon je sekundarni, nevidljiv zagađivač koji nastaje reakcijama NOx i VOCs pod svetlošću, a praćenje ovog rizika ugroženo je smanjenjem podrške za satelitske i meteorološke programe.
Prizemni ozon iz šumskih požara ubija hiljade godišnje, pokazuju sateliti
The surface O3 concentrations % increases on smoke days across the US. The relative change of O3 is calculated as the percentage change in the O3 content on smoke days relative to the baseline O3. | Credit: Li et al., Sci. Adv. 12, eaec2903
Kada se pomisli na zagađenje vazduha iz šumskih požara, prvo što ljudi vizuelno uoče su gusti oblaci dima i pepeo. Međutim, nova analiza zasnovana na skoro 20 godina satelitskih podataka otkriva da postoji i manje vidljiv, ali podjednako opasan zagađivač: prizemni (troposferski) ozon. Prema autorima studije, uticaj ovog „nevidljivog“ zagađivača meri se hiljadama prekomernih smrtnih slučajeva godišnje u SAD.
Glavni nalazi
Istraživači su spojili satelitske podatke, meteorološke zapise i merenja ozona kako bi kvantifikovali uticaj ozona nastalog dimom od požara. Ključne brojke iz studije:
- Prosečno ~2.045 prekomernih smrtnih slučajeva godišnje u SAD može se pripisati prizemnom ozonu povezanom sa šumskim požarima, što predstavlja približno 16% svih smrtnih slučajeva povezanih s dimom iz požara.
- Procene pokazuju dramatičan porast: oko 100 smrtnih slučajeva u 2006. godini naspram približno 10.000 u 2023. godini, uz napomenu da godišnje vrednosti mogu značajno fluktuirati između godina.
- Ozon je sekundarni zagađivač koji nastaje kada azotni oksidi (NOx) i hlapljivi organski spojevi (VOCs) reaguju pod uticajem sunčeve svetlosti — nije vidljiv golim okom i često se ne poklapa sa danima visokog PM2.5.
Gde je rizik najveći
Istraživanje ukazuje da su određene američke regije posebno podložne nakupljanju prizemnog ozona iz požara. Među državama sa većim rizikom navode se Texas, Louisiana, Arkansas, Mississippi i Florida.
Minghao Qiu, atmosferski naučnik sa Stony Brook University i koautor studije, napominje da je ozon 'sekundarni zagađivač' i da dani sa visokim ozonom ne moraju da se podudaraju sa danima visokog PM2.5.
Zašto je ovo važno
Do sada su istraživanja o zdravstvenim posledicama dima iz požara u velikoj meri bila fokusirana na PM2.5 — sitne čestice koje direktno nadražuju pluća i pogoršavaju srčana i respiratorna oboljenja. Studija ukazuje da prizemni ozon, iako nastaje drugačije, dodatno opterećuje plućni i kardiovaskularni sistem i značajno doprinosi ukupnoj smrtnosti povezanoj sa požarima.
Ograničenja i dalje potrebe za istraživanjima
Autori upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja: šumski požari takođe oslobađaju teške metale (npr. olovo), aromatične ugljovodonike i druge hemijske smeše čiji kumulativni efekat na zdravlje nije u potpunosti razjašnjen. Dalje studije treba da obuhvate uticaje mešavina zagađivača i dugoročne efekte izloženosti.
Pretnja za praćenje podataka
Mnogi podaci korišćeni u analizi dolaze iz satelita i mreža mernih stanica koje upravljaju NASA i NOAA. Autori studije ukazuju da predloženi rezovi budžeta za ove agencije mogu ograničiti buduće praćenje klimatskih i atmosferskih podataka, što bi otežalo ocenu i predviđanje zdravstvenih troškova povezanih sa požarima.
Studija je objavljena 29. aprila u časopisu Science Advances.
Pomozite nam da budemo bolji.
