Duboki koreni i krhka budućnost biodiverziteta — šta nauka i koncept recipročnosti kažu

Na planeti Zemlji živi približno 8–10 miliona eukariotskih vrsta — biljaka, životinja i drugih organizama — od kojih je opisan tek deo. Procena IPBES-a iz 2019. upozorava da je skoro 1 milion vrsta suočeno s rizikom izumiranja u narednim decenijama, dok je današnja stopa izumiranja najmanje 10–100 puta veća od istorijske stope tokom miliona godina.

Sandra Díaz — glas nauke koji stavlja biodiverzitet u centar pažnje

Sandra Díaz, argentinska biologinja i ekolog iz CONICET-a, kopredsedavala je globalnoj proceni biodiverziteta IPBES-a i jedno je od vodećih imena u proučavanju kako osobine biljaka oblikuju ekosisteme. Díaz je među autorima koji su proširili pojam biodiverziteta tako da obuhvati genetsku raznolikost, različite tipove ekosistema i njihove međusobne interakcije.

Šta je funkcionalni biodiverzitet?

Funkcionalni biodiverzitet ne meri samo koliko vrsta postoji, već koje uloge i funkcije te vrste imaju u ekosistemu — npr. oprašivanje, recikliranje hranljivih materija, regulacija klime i bioločka kontrola. Díaz je pomogla da se ovaj pristup formalizuje: umesto puko brojanja vrsta, istraživači mere funkcionalne osobine (traits) kao što su veličina lista, oblik semena ili brzina rasta, i posmatraju kako kombinacije tih osobina utiču na stabilnost i usluge koje ekosistemi pružaju ljudima.

Kako se funkcionalni biodiverzitet meri?

Za merenje se koriste standardizovani protokoli i velike baze podataka. Kod biljaka se ističe baza TRY (od 2007.), koja sadrži stotine hiljada upisa o funkcionalnim osobinama. Za životinje postoje baze poput PanTHERIA, Elton Traits i FishBase. Ove zbirke omogućavaju komparativna istraživanja i modeliranje uticaja promena u sastavu zajednica na ekosistemske funkcije.

U kakvom je stanju biodiverzitet danas?

Iako su mnoge grupe vrsta dobro proučene, veliki broj organizama i dalje čeka sistematsko opisivanje. IUCN izveštava da je više od 48.600 vrsta u nekoj kategoriji rizika (oko 28% od ocenjenih), dok su korali, vodozemci, ajkule i raže, kao i određene biljne grupe poput cikada, posebno ugroženi. Osim gubitka vrsta, smanjuje se i genetska raznolikost unutar populacija, a ekosistemi trpe fragmentaciju i stanjivanje — primer je pad šumskog pokrivača u argentinskoj pokrajini Kordoba sa oko 30% na 3% u poslednjem veku.

Glavni uzroci krize

Međunarodne procene navode ključne ljudske pritiske: promene u korišćenju kopnenih i priobalnih površina (proširenje poljoprivrede, urbanizacija, infrastruktura), direktna eksploatacija (lov, ribolov, seča), klimatske promene, zagađenje i unošenje invazivnih vrsta. Rangiranje tih pritisaka može varirati po regionima i ekosistemima.

Recipročnost — etika i politika brige za prirodu

"Moramo priznati da organizmi nisu samo 'nešto' već su druga bića..." — Sandra Díaz

Díaz poziva na širi koncept recipročnosti: priznanje da ljudi nisu jedini akteri u prirodi i obaveza da, pored uzimanja, vraćamo i štitimo ono što primamo. To uključuje i praktične norme (ograničeno iskorišćavanje, zaštita reproduktivnih stadijuma) i širi društveni pomak u politikama, obrazovanju i poslovanju ka pravednijim i održivijim modelima.

Šta možemo da uradimo — kratak pregled rešenja

• Integrisano rešavanje klimatskih promena i zaštite biodiverziteta (zaštita i obnova ekosistema koji sekvestriraju ugljenik).
• Promene u poljoprivredi, energetici i trgovačkim politikama koje smanjuju pritisak na prirodne habitate.
• Podrška naučnim bazama podataka i monitoringu kako bi se pratili trendovi i ciljala zaštita.
• Obrazovanje i javna komunikacija koja povezuje biodiverzitet sa svakodnevnim životom i lokalnim identitetima.
• Uvođenje principa recipročnosti u upravljanje resursima i zakonske okvire.

Članak je preveden i prilagođen za lokalnu publiku. Original je objavljen u Knowable Magazine; prevod (izvorni prevodilac: Debbie Ponchner) je korišćen za ovu verziju.