Mislite da znate više nego što zaista znate — kako ispraviti metaznanje i postati bolji nastavnik i učenik

Da li stvarno znate kako izgleda Appleov logo?

Verovatno mislite da znate. Logo je svuda prisutan i lako prepoznatljiv. Ipak, kad se ljudi testiraju, vrlo često ne uspeju da se sete svih detalja. Jedna studija na 85 ispitanika pokazala je da je tek oko polovine odabrala tačan logo iz niza sličnih, a samo jedna osoba mogla je da ga pravilno nacrta.

To nije usamljen primer. Klasično istraživanje iz 1979. godine otkrilo je da većina ljudi ne može tačno da nacrta američki novčić (penny) niti da prepozna ispravno nacrtan novčić među pogrešnim verzijama. Slično tome, studija iz 2006. pokazala je da mnogi pogrešno crtaju bicikl — npr. stavljaju lanac oko prednjeg i zadnjeg točka. Ta greška nije samo estetska: bicikl sa lancem oko oba točka ne bi mogao da skreće, što ukazuje na dublje nerazumevanje mehanike.

Šta je metaznanje i zašto varljivo deluje?

Metaznanje je znanje o sopstvenom znanju — koliko dobro procenjujemo šta znamo i šta ne znamo. Istraživanja u kognitivnoj nauci decenijama pokazuju da je ono često netačno: ljudi sistematski precenjuju svoje razumevanje svakodnevnih predmeta i pojava.

Do you truly know how a bicycle works?Al2/Grandiose via Wikimedia Commons,CC BY-SA

Glavni razlozi preteranog samopouzdanja

1) Miješanje spoljašnje podrške i unutrašnjeg znanja. Delovi predmeta su vidljivi (na primer, delovi bicikla ili rajsferšlus), pa nas ta vidljivost navodi da poverujemo da razumemo kako stvari funkcionišu — iako zapravo nismo testirali svoje znanje objašnjavanjem.

2) Miješanje nivoa analize. Lako nam je dati opšt odgovor ("motor pokreće auto"), pa zaključujemo da razumemo i složenije detalje (kako rade klipovi ili kočnice), što često nije tačno.

3) Slepilo izazvano sopstvenim znanjem. U jednom eksperimentu, ljudi koji su „tapkali" melodiju očekivali su da će slušaoci prepoznati pesmu u 50% slučajeva — stvarna stopa prepoznavanja bila je samo 2,5%. Poznavanje melodije olakšava zadatak onome ko tapka, dok je zadatak za druge mnogo teži.

Posledice za podučavanje

Ovo dovodi do tzv. „slepila stručnjaka“: stručnjaci često ne prepoznaju poteškoće sa kojima se početnici susreću, jer su mnoge informacije internalizovali do nivoa neprimetnosti. Kao nastavnik ili mentor, lako možete koristiti skraćenice, žargon i pretpostavke koje učenici ne razumeju.

Intellectual humility can help you see your expert blind spot.Vitaly Gariev/Unsplash,CC BY-SA

Kako popraviti svoje metaznanje

1) Koristite svoje znanje konkretno. Pokušajte da sistematski objasnite kako nešto radi — naglas ili pisanjem korak po korak. Taj test će brzo otkriti praznine u razumevanju i smanjiti precenjivanje.

2) Vežbajte intelektualnu skromnost. Prihvatite mogućnost greške i aktivno tražite povratne informacije od početnika. Postavljajte pitanja poput: "Koji deo ti nije jasan?"

3) Razdvojite poznavanje teme od umeća podučavanja. Biti stručnjak ne znači automatski biti dobar nastavnik. Učite pedagoške pristupe: kako razbiti kompleksne ideje, koristiti primere i proveravati razumevanje učenika.

Ove strategije nisu brze popravke — zahtevaju kontinuirani napor i spremnost da preispitate sopstvene procene. Ipak, već početna svest o sopstvenom metaznanju i praksa objašnjavanja mogu značajno poboljšati i učenje i podučavanje.

Autor: Thomas Blanchard, Tufts University. Članak je ponovo objavljen iz The Conversation, nezavisne neprofitne organizacije.

Otvoreni poziv: Sledeći put kada pomislite "znam ovo", pokušajte da to objasnite naglas. Bićete iznenađeni šta ćete otkriti.