Studija objavljena u Cerebral Cortex pokazuje da starenje umanjuje preciznost sećanja tako što mozak meša povezana iskustva umesto da potpuno zaboravi. Istraživanje sa mladim, sredovečnim i starijim učesnicima upotrebljavalo je skeniranje mozga tokom doživljaja, skladištenja i vraćanja sećanja. Glavni nalaz je da hipokampus kod starijih ljudi nepravilno menja memorijske obrasce između faza, dok je uloga drugih moždanih regija i dalje nejasna. Moguće strategije za očuvanje preciznosti sećanja uključuju vežbu, mindfulness i ciljanu stimulaciju mozga.
Zašto Mešamo Sećanja? Nova Studija Otkiva Kako Starenje Smanjuje Preciznost Pamćenja
Why Do We Mix up Memories? A New Study Sheds Light
Starenje se često poistovećuje sa zaboravljanjem, ali nova studija pokazuje da se sećanja kod starijih ljudi češće izobličavaju nego što potpuno nestaju. Rad objavljen u časopisu Cerebral Cortex sugeriše da mozak s godinama sve češće meša slična iskustva umesto da precizno prizove tačan događaj.
Kako funkcioniše pamćenje
Pamćenje obično prolazi kroz tri faze: prvo iskustvo (doživljaj i percepcija), potom skladištenje (konsolidacija), i na kraju vraćanje (retrieval) kada tražimo taj zapis u „fioci“ mozga. Često se podrazumeva da je problem sa starijim osobama pitanje potpunog zaborava, ali naše istraživanje pokazuje da je reč o gubitku preciznosti i o mešanju povezanih događaja.
Šta smo radili
U studiji su učestvovali mladi, sredovečni i stariji odrasli. Tokom skeniranja mozga učesnici su videli parove slika: lice na vrhu ekrana i ispod scene ili predmet (npr. šuma ili jabuka). Tražili smo od njih da zamisle lice u toj sceni ili da rukuje predmetom — svaki par predstavlja „događaj“. Nakon 20 minuta mirovanja pratili smo aktivnost mozga i potom sproveli test pamćenja u kome se isto lice pojavljivalo sa četiri opcije, a zadatak je bio odabrati koja je bila originalno uparena slika.
Glavni nalazi
Stariji učesnici češće su mešali povezane događaje i ređe su ponavljali iste neuronske obrasce koji su bili prisutni pri prvom doživljaju i pri vraćanju sećanja.
Na primer, stariji su češće verovali da je lice prvobitno bilo upareno sa šumom, iako je u stvarnosti bilo upareno sa jabukom. Zanimljivo, čak i kada bi stariji ispitanici reprodukovali originalne neuronske obrasce, to nije uvek sprečavalo mešanje sećanja — što ukazuje na kompleksnu i ponekad nepredvidivu ulogu hipokampusa kod starih osoba.
Uloga hipokampusa i otvorena pitanja
Hipokampus je centralna struktura u svim fazama pamćenja i često angažuje slične neuronske obrasce pri doživljaju i pri vraćanju događaja. Naša studija pruža dokaze da kod starijih osoba hipokampus može „nepravilno“ menjati memorijske zapise između faza, ali nije jasno koje druge regije mozga eventualno nadoknađuju ovu nepravilnost kada se sećanje uspešno rekonstruiše.
Implikacije i mogući pristupi
Razumevanje kako i kada dolazi do mešanja sećanja može pomoći u razvoju intervencija koje ciljano štite preciznost memorije. Među pristupima koji se trenutno razmatraju su intenzivna fizička aktivnost, vežbe pažljivosti (mindfulness), ciljana stimulacija mozga i digitalni podsetnici (snimljeni signali u pametnim telefonima). Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i u kojoj meri takve mere mogu učiniti sećanja stabilnijim tokom vremena.
Napomena: Ovaj tekst je sažetak istraživanja; originalni rad potpisuje Ian McDonough, Associate Professor of Psychology, Binghamton University, State University of New York, i objavljen je na The Conversation pod Creative Commons licencom.
Pomozite nam da budemo bolji.
