Nova studija u časopisu Memory & Cognition pokazuje da fotografisanje ili skrinšotovanje može narušiti pamćenje događaja. Istraživanje na 892 učesnika kroz sedam eksperimenata dosledno je pokazalo slabije prepoznavanje slika koje su učesnici snimili u odnosu na slike koje su samo gledali. Vodeće objašnjenje je kognitivno oslobađanje: mozak manje ulaže u pamćenje kada računa da je informacija sačuvana.
Previše Fotografija? Novo Istraživanje Pokazuje Kako Snimanje Može Škoditi Pamćenju
(m-gucci/iStock/Getty Images Plus)
Moguće je da na svom telefonu imate stotine ili hiljade fotografija koje retko pregledate: selfiji sa žurki, pažljivo aranžirani doručci za Instagram, mačak koji spava u različitim pozama, zalasci sunca, snimci s putovanja. Jedan od razloga zbog kojih slikamo jeste želja da bolje zapamtimo određeni trenutak. Međutim, novo istraživanje sugeriše da često fotografisanje — pa čak i jednostavno skrinšotovanje — može da oslabi naše sećanje na taj događaj.
Šta je pokazalo istraživanje?
Studija objavljena u časopisu Memory & Cognition ispitala je 892 učesnika u sedam eksperimenata. U svim eksperimentima učesnici su dosledno slabije prepoznavali slike koje su prethodno snimili (screenshot) u odnosu na slike koje su samo gledali.
YouTube Thumbnail
"Rezultati sugerišu da pritiskom na dugme verovatno štetimo našem pamćenju informacija i iskustava, i da se to narušavanje može proširiti i na ono što nije direktno uhvaćeno fotografijom", kaže Sophia Fabrizio sa Binghamton University.
Kako su eksperimenti izgledali?
U prvom eksperimentu učesnici su na telefonima videli 44 slike umetničkih dela i morali su ili da skrinšotuju ili samo da ih pogledaju. Nakon desetominutne distrakcije, sledio je test: prepoznavanje originalne slike među tri vrlo slične varijante. Učesnici su uvek lošije prolazili za slike koje su skrinšotovali.
Dalji eksperimenti su proveravali različite mogućnosti: da li fotografisanje rezultira nekom drugom korist (npr. boljim sećanjem da su sliku fotografisali), da li se resursi pažnje preusmeravaju na druge zadatke (npr. rešavanje matematičkih problema), i da li obaveštenje o budućem testu menja ponašanje. U većini slučajeva deficit u pamćenju za fotografisane slike ostao je prisutan.
An example of a question on the memory test portion of the experiment. (Fabrizio et al.,Mem. Cogn., 2026)
Moguća objašnjenja
Naučnici predlažu nekoliko uzroka. Jedna teorija je rasipanje pažnje: okretanje kameri ili telefonu i fokus na kompoziciju slike odvlači pažnju od samog iskustva, pa mozak manje kvalitetno kodira podatke. Međutim, vodeća hipoteza je kognitivno oslobađanje (cognitive offloading): kada računamo da je podatak bezbedno sačuvan kao fotografija, naš mozak ulaže manje napora da ga zapamti.
Ovaj fenomen podseća na "Google efekat" — zašto pamtiti kada informacije lako možemo pronaći kasnije? Iako je ova strategija praktična, može imati cenu kada je reč o ličnim sećanjima na važne događaje.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Šta to znači za nas?
Rezultati ne sugerišu da potpuno prestanete da fotografišete. Umesto toga, istraživanje poziva na promišljen pristup: ako želite da bolje zapamtite neki važan trenutak (venčanje, proslava, trenutak sa voljenima), pokušajte da umesto instant snimanja napravite kratak period potpuno prisutnog doživljaja bez kamere. Fotografije su i dalje vredne za arhiviranje, ali oslanjanje isključivo na njih može oslabilo interne mehanizme pamćenja.
Studija: Fabrizio i saradnici, Memory & Cognition.
Pomozite nam da budemo bolji.
