Studija UC Davis, objavljena u časopisu Neuropsychology, pokazuje da stariji ispitanici često mogu tačno proceniti privremeni pad mentalne oštrine, a te subjektivne ocene se podudaraju sa slabijom izvedbom na objektivnim testovima. Istraživanje je obuhvatilo 62 učesnika koji su četiri puta dnevno tokom nedelju dana koristili pametne satove za procenu raspoloženja i kognicije. Nalazi sugerišu da momentalna, ponovljena samoprocena može smanjiti pristrasnost prisećanja, ali je potrebna dugoročna praćenja da bi se procenila vrednost za rano otkrivanje demencije.
Stariji Mogu Osetiti Trenutni Pad Mentalne Oštrine — Pametni Satovi To Potvrđuju
Researchers have used smartwatches to catch cognition in real time and found older adults' self-ratings of mental sharpness lined up with objective test results. Can this everyday tech actually flag early cognitive change before dementia and what still stands in the way? Christin Klose/dpa
Novo istraživanje Univerziteta Kalifornija u Dejvisu pokazuje da stariji odrasli često mogu da osete trenutne promene u svojoj mentalnoj oštrini — i da te subjektivne procene odgovaraju slabijoj izvedbi na objektivnim kognitivnim testovima, kada se mere u realnom vremenu pomoću pametnih satova.
Kako je studija sprovedena
U istraživanju objavljenom u časopisu Neuropsychology učestvovalo je 62 ispitanika koji su na standardnim testovima imali rezultate u granicama normale. Svaki učesnik je četri puta dnevno tokom jedne nedelje dobijao podsetnik na pametnom satu da oceni svoje trenutno raspoloženje i mentalnu oštrinu, a odmah potom je uradio kratak test pažnje i brzine procesuiranja na istom uređaju. Analize su kontrolisale faktore kao što su starost, raspoloženje i doba dana.
Glavni nalazi
Ispostavilo se da, kada su učesnici ocenili svoju mentalnu oštrinu ispod sopstvenog proseka, njihova objektivna izvedba na testovima je takođe bila skromnija. I subjektivni utisak i objektivna performansa imali su tendenciju pada kasnije tokom dana.
"Merenje promene u nečijem kognitivnom funkcionisanju zaista je teško," rekao je Brandon Gavett, prvi autor studije.
Autori ističu da je posebno ohrabrujući podatak to što veza između subjektivne procene i objektivne performanse nije delovala kao da je objašnjena raspoloženjem ispitanika — što je bila česta zabrinutost u ranijim radovima.
"Postoji mnogo pitanja o tome kako najbolje izmeriti ove pritužbe," rekla je Sarah Tomaszewski Farias, profesorka neurologije na UC Davis i koautorka studije.
Ograničenja i sledeći koraci
Iako su rezultati obećavajući, autori upozoravaju da podaci prikupljeni tokom samo jedne nedelje ne mogu da dokažu da li neko razvija demenciju. Potrebna su dugoročnija praćenja — meseci ili godine — da bi se utvrdilo da li obrasci iz nosivih uređaja predviđaju buduće kognitivno propadanje.
Praktična ograničenja su takođe važna: neki stariji ljudi možda ne žele da nose uređaje, ne podnose česte prekide ili zaboravljaju da ih pune. Ipak, mogućnost da se kognicija meri u svakodnevnim situacijama (dok osoba kuva, šeta ili obavlja dnevne obaveze) čini pristup atraktivnim za dalja istraživanja.
Zašto je ovo važno
Studija pokazuje da ponovljena, momentalna samoprocena — zabeležena mobilnom tehnologijom — može umanjiti pristrasnost prisećanja i pružiti dodatne informacije o trenutnom kognitivnom stanju. Ipak, potrebno je više velikih i dugoročnih ispitivanja pre nego što ovakav pristup postane alat za rano otkrivanje rizika od demencije.
Zaključak: Pametni satovi i drugih nosivi uređaji imaju potencijal da dopune tradicionalne klinčke procene tako što će beležiti kratkoročne fluktuacije u kogniciji, ali nisu zamena za detaljna i dugoročna klinička ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
