SuperAgeri su ljudi preko 80 godina čije je pamćenje uporedivo sa decenijama mlađima. Istraživanja otkrivaju razlike u strukturi mozga i ćelijskoj biologiji — manje stanjivanje korteksa, više von Economo neurona i veće ćelije u entorinalnom korteksu. Neki pokazuju otpornost na amiloid/tau patologiju, dok drugi pokazuju rezilijentnost i zadržavaju funkciju uprkos patologiji. Ne postoji univerzalna životna rutina koja garantuje SuperAging, ali proučavanje ovih izuzetaka može ukazati na nove načine očuvanja kognicije.
SuperAgeri: Zašto neki u 80-im pamte kao da su decenijama mlađi?
Neki ljudi u svojim osamdesetim i devedesetim čuvaju tako oštro pamćenje da ih istraživači porede sa osobama 20–30 godina mlađim. Takvi pojedinci, često nazivani SuperAgeri, podstakli su decenije istraživanja o tome šta omogućava očuvanje kognicije u dubokoj starosti.
Ko su SuperAgeri?
U istraživačkim programima, termin "SuperAger" ne znači samo "pametna starija osoba" — primenjuju se strogi kognitivni kriterijumi. Na Northwestern University, SuperAgeri su osobe starije od 80 godina čije je pamćenje uporedivo sa ljudima decenijama mlađim. U njihovom 25-godišnjem istraživanju učesnici beleže najmanje 9 od 15 poena na testu odloženog prisjećanja reči, uz očuvane ostale kognitivne sposobnosti.
Šta je otkriveno u mozgu SuperAgera?
Studije pokazuju da SuperAgeri često imaju manje stanjivanje moždane kore nego što se očekuje za njihovu starost. Neke istraživanja beleže i neuobičajeno zadebljanje prednjeg singulatnog korteksa — regiona povezanog sa pažnjom i motivacijom. Na ćelijskom nivou, primećeni su veći broj von Economo neurona i veće ćelije u entorinalnom korteksu, delu važnom za formiranje i prisjećanje sećanja.
seniors walking. imagesnframes via 123rf
Otpornost i rezilijentnost: dva puta do očuvanog pamćenja
Analize posmrtnih uzoraka mozga pokazuju dve zanimljive mogućnosti. Neki SuperAgeri imaju malo amiloidnih pločica i tau čvorova — što istraživači nazivaju otpornost na tipične promene povezane sa Alchajmerovom bolešću. Drugi imaju značajnu patološku promenu, ali zadržavaju normalnu kogniciju — primer rezilijentnosti. To znači da postoje bar dva puta da mozak ostane funkcionalan uprkos starenju.
Da li postoji recept za postati SuperAger?
Ne postoji jednostavan, univerzalan recept. SuperAgeri prate različite životne stilove: neki često vežbaju, drugi manje; ishrane, obrazovanje i životna iskustva su raznolika. Verovatno je u pitanju kombinacija genetike, razvoja mozga i višedecenijskih životnih navika. Važno je naglasiti da nijedan suplement, dijeta ili rutina nije dokazano pretvorila prosečnu osobu u SuperAgera.
Praktčni saveti za očuvanje kognicije
Iako nema garancija, postoje dokazi koji podržavaju sledeće preporuke: ostanite fizički aktivni, upravljajte kardiovaskularnim rizicima (hipertenzija, dijabetes, holesterol), izbegavajte pušenje, održavajte društvenu i mentalnu angažovanost, spavajte dovoljno i rešavajte probleme sa sluhom ili vidom. Ove mere nisu magičan put do SuperAginga, ali su najosnovniji i najpouzdaniji pristupi za podršku mozgu.
Za nauku i za nas
Studije SuperAgera pomeraju pitanje sa "Zašto mozak neizbežno propada?" na korisnije: "Zašto neki mozgovi ostaju izuzetno otporni?" Razumevanje mehanizama otpornosti i rezilijentnosti može dovesti do novih strategija za sprečavanje ili odlaganje kognitivnog propadanja — što bi imalo veliki značaj za širu populaciju, a ne samo za retku grupu SuperAgera.
Zaključak: SuperAgeri pokazuju da ozbiljan kognitivni pad nije obavezna sudbina starenja. Istraživanje njihovih mozga i života pruža uvid u mehanizme koji bi mogli pomoći mnogima, ali još nema jedinstvenog recepta za postizanje SuperAginga.
Pomozite nam da budemo bolji.
