Studija objavljena u Cerebral Cortex pokazuje da se s godinama sećanja često umanjuju u preciznosti jer hipokampus pomeša srodna događaja umesto da tačno reprodukuje jedno od njih. Skeneri su pratili mlade, sredovečne i starije odrasle dok su pamtile parove lica i scena/predmeta; stariji su češće grešili i ređe ponavljali iste neuronske obrasce kroz faze pamćenja. Iako su predložene moguće intervencije — kao što su vežbanje, mindfulness i moždana stimulacija — potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdila njihova efikasnost.
Zašto mozak meša sećanja? Novo istraživanje otkriva kako hipokampus pomeša srodne događaje
Older people may confuse memories rather than forgetting them altogether.LWA/Stone via Getty Images
Starenje menja preciznost sećanja — više nije reč o potpunom zaboravu, već o mešanju srodnih iskustava. Nova studija objavljena u časopisu Cerebral Cortex pokazuje kako hipokampus može kombinovati ili zameniti detalje različitih događaja, pa stariji ljudi češće pogrešno povezuju elemente iz različitih sećanja.
Pamćenje obično prolazi kroz tri faze: doživljaj (opažanje i osećaj u trenutku događaja), skladištenje (kada mozak „spakuje“ informacije) i vraćanje (pristupanje toj informaciji kasnije). Istraživanje tima sa Binghamton University snimalo je mozak mladih, sredovečnih i starijih odraslih dok su učesnici gledali parove slika — lice iznad i scenu ili predmet ispod — i zamišljali interakciju između njih.
Nakon kratkog odmora u skeneru, učesnici su odgovarali na test pamćenja: pred njih je stajalo poznato lice i četiri slike, od kojih su morali izabrati onu koja je prvobitno bila u paru sa tim licem. Studija je ponavljala ovaj postupak kako bi procenila doslednost i tačnost povezanih sećanja.
Glavni nalazi su:
- Stariji učesnici su pravili više mešanja sećanja — na primer, verovali su da je lice bilo u paru sa šumom umesto sa jabukom.
- Starije osobe su ređe ponavljale iste obrasce moždane aktivnosti između faza pamćenja (doživljaj, skladištenje, vraćanje).
- Neočekivano, čak i kada su stariji ispitanici ponovili originalne neuronske obrasce, to ponavljanje je ponekad bilo praćeno većom verovatnoćom mešanja sećanja.
Autori zaključuju da hipokampus, centralna struktura za formiranje i vraćanje sećanja, kod starenja može nepravilno „prepisivati“ ili menjati informacije između faza, što dovodi do konfuzije između sličnih događaja. Ipak, studija ne daje konačan odgovor na pitanje koje druge regije mozga ili mehanizmi pomažu da se sećanje održi tačnim kod starijih osoba.
Praktični značaj i ograničenja: Mešanje sećanja može imati stvarne društvene posledice — od neprijatnosti pri izgovaranju imena do povlačenja iz društvenih aktivnosti iz straha od grešaka. Istraživanje otvara mogućnosti za intervencije koje bi mogle povećati stabilnost sećanja, ali su potrebna dalja ispitivanja pre nego što se predlozi primene u praksi.
Moguće intervencije koje autori pominju uključuju intenzivno fizičko vežbanje, vežbe pažljivosti (mindfulness), ciljanu moždanu stimulaciju i pametne podsetnike (npr. snimljene na telefon). Sva ova rešenja još uvek zahtevaju rigorozne kliničke provere kako bi se dokazala efikasnost u sprečavanju ili smanjenju mešanja sećanja.
Zaključak: Studija unapređuje razumevanje toga zašto se sećanja s godinama gube na preciznosti: problem nije samo zaboravljanje, već i preklapanje i mešanje sličnih iskustava. Potrebna su nova istraživanja koja će rasvetliti ulogu drugih moždanih mreža i testirati koje intervencije mogu stabilizovati sećanja kod starijih odraslih.
Autor studije: Ian McDonough, Binghamton University, State University of New York. Originalno objavljeno u The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
