Tim sa University of Tokyo analizirao je snimke sonde Akatsuki i utvrdio da je ogroman oblak na Veneri nastao usled hidrauličnog skoka u nižem sloju oblaka. Proces je izazvao snažan vertikalni uspon koji je izbacio paru sumporne kiseline u gornji sloj, gde se formirao tromi oblak dug do 3.700 milja (oko 5.950 km). To je prvi potvrđeni primer hidrauličnog skoka na drugoj planeti i pruža nova saznanja o dinamici oblaka Venere.
Ogroman 'Hidraulični Skok' Otkriven U Oblacima Venere — Oblak Dugačak Do 3.700 Milja
Imamura et al.
Misterije obiluju kada je reč o Veneri — planeta je trajno obavijena gustim, gotovo neprobojnim slojem oblaka. Kada je japanska svemirska agencija JAXA 2016. poslala sondu Akatsuki, instrumenti su zabeležili neobičan atmosferksi fenomen: ogroman talas koji je danima parao oblake i formirao oblak dugu do 3.700 milja (oko 5.950 km).
Nova studija objavljena u Journal of Geophysical Research: Planets, koju predvode istraživači sa University of Tokyo, sugeriše da je ta pojava nastala usled hidrauličnog skoka u nižem sloju oblaka — procesa koji je izazvao snažan vertikalni uspon i izbacivanje pare sumporne kiseline u gornje slojeve, gde se kondenzovala u tromu, široku banku oblaka.
"Identifikovali smo fenomen, ali godinama nismo mogli da ga razumemo", rekao je Takeshi Imamura sa University of Tokyo. "Sada možemo da pokažemo da je narušavanje oblaka uzrokovano najvećim poznatim hidrauličnim skokom u Sunčevom sistemu."
Kako Funkcioniše Hidraulični Skok Na Veneri
Hidraulični skok je proces koji možete videti i u svakodnevici: voda iz česme širi se plitko po sudoperi, a zatim naglo uspori i poveća dubinu. Na Veneri, sličan fenomen se događa u nižim slojevima oblaka: atmosferksi talas destabilizuje protok, naglo uspori i formira front koji izaziva snažan vertikalni uspon vazduha. Taj uspon izbacuje paru sumporne kiseline u viši sloj, gde se ona kondenzuje i stvara gust, sporije pokretni oblak koji jasno odudara od okoline i ostavlja veliku talasnu frontu.
Zašto Je Otkriće Važno
Atmosfera Venere se pretežno sastoji od ugljen-dioksida i poseduje tri odvojena sloja oblaka sastavljena od kapljica sumporne kiseline. Oblaci Venere "superrotiraju" — kruže oko planete oko 60 puta brže nego što se Venera okreće. Otkriće hidrauličnog skoka na tolikoj razmeri pomaže naučnicima da bolje razumeju kako horizontalna i vertikalna kretanja u gustim atmosferama međusobno utiču, što može unaprediti modele ne samo za Veneru već i za Zemlju i druge guste atmosfere.
Astronomi navode da je ovo prvi potvrđeni primer hidrauličnog skoka na drugoj planeti, što otvara nova pitanja za buduća posmatranja i modelovanje atmosferske dinamike.
Pomozite nam da budemo bolji.
