Bennett i Lapid udruženi su da zamenе Netanjahua i pokušaju da obnove međunarodni ugled Izraela. Međutim, njihovi stavovi o ratovima u Gazi, Libanu i Iranu u velikoj meri prate postojeću liniju, često bez kritike osnovnih principa politike. UN je utvrdio elemente genocida u Gazi, gde je prema izveštajima stradalo preko 72.000 Palestinaca, što je pojačalo pritisak u EU. Analitičari upozoravaju da bez stvarnih promena politike međunarodna izolacija može postati dugoročna.
Može Li Smjena Lidera Prekinuti Međunarodnu Izolaciju Izraela?
Analysts have suggested that the Bennett-Lapid alliance will offer little in terms of security policy that is different from that of Netanyahu [File: Khames Alrefi/Anadolu Agency]
Naftali Bennett i Yair Lapid, bivši premijeri i sada vođe opozicije, udružili su snage sa ciljem da svrgnu Benjamina Netanjahua i formiraju novu vladu pre izbora zakazanih najkasnije do kraja oktobra. Njihova platforma obećava "epohu ispravke" i povratak profesionalnog upravljanja, ali u pogledu ratnih operacija i bezbednosne politike prema Palestincima i regionu njihovi stavovi uglavnom ne odstupaju od Netanjahua — ponekad su i oštriji.
Međunarodni kontekst
Ratovi u Gazi, Libanu i tenzije oko Irana, kao i politika prema palestinskim teritorijama, doveli su Izrael do izrazite međunarodne kritike. Komisija Ujedinjenih nacija utvrdila je postojanje elemenata genocida u Gazi, gde je, prema izveštajima, stradalo više od 72.000 Palestinaca. U Evropi su države poput Španije, Norveške i Irske javno kritikovala Tel Aviv, dok u okviru Evropske unije raste pritisak na razmatranje mera, pa čak i suspenziju trgovinskih sporazuma.
Istovremeno, Netanjahu se suočava sa istragom i optužbama pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) zbog navodnih ratnih zločina. U Sjedinjenim Državama i dalje postoji snažna politička podrška za Izrael, ali ankete pokazuju rastuće nezadovoljstvo građana na obe strane političkog spektra zbog vojne kampanje i humanitarne krize.
US President Donald Trump and Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu at the Knesset, Israel’s parliament, on October 13, 2025 in Jerusalem [File: Evelyn Hockstein/Pool/Getty Images]
Da li promena lica znači i promenu politike?
Analitičari ukazuju na to da bi smena Netanjahua mogla otvoriti prostor za diplomatski "reset" — pre svega zato što mnoge zapadne vlade vrednuju bezbednosnu saradnju, obaveštajne razmene i trgovinske veze sa Izraelom. Beth Oppenheim iz Evropskog saveta za međunarodne odnose navodi da bi "prijatniji" novi kabinet mogao omogućiti liderima Zapada da obnove kontakte bez suočavanja sa unutrašnjim političkim pritiskom.
"Ako se politike ne promene, novo rukovodstvo neće moći da ukloni dublje posledice — promena lica sama po sebi nije dovoljna", ističe Oppenheim.
Alon Pinkas, bivši ambasador Izraela u Njujorku, ocenjuje da opozicija pretpostavlja da je problem u Netanjahuu, a ne u politikama koje se sprovode. "Biće ih suditi po politici — a do sada se takmiče u ratobornosti", rekao je Pinkas za Al Jazeeru.
Šta građani i vlade očekuju?
Bennett i Lapid prema procenama analitičara prioritet će dati održavanju snažnih veza sa SAD, smatrajući to ključnim za sigurnost Izraela. Međutim, bez jasno vidljivih pomaka — kao što su pragmatičniji pristup prema Palestinskoj upravi, suzbijanje nasilja naseljenika i spremnost na diplomatske ustupke — povratak u puni međunarodni kredibilitet ostaje upitan.
Zaključak: Promena lidera može privremeno ublažiti politički pritisak i omogućiti diplomatske prilaze, ali trajno ublažavanje međunarodne izolacije zavisiće od stvarnih promena politike — a ne samo od prefarbavanja političkih lica.
Pomozite nam da budemo bolji.
