Istraživanje sa Cornell University pokazuje da dodatak vinskog taloga (pomace) od 0,5% u ishrani brojlera može gotovo izjednačiti efekat cink-bacitracina, poboljšavajući prirast i efikasnost konverzije hrane. Eksperiment je obuhvatio 126 brojlera hranjenih dijetom sa 30% pirinčanog otrgka i trajao je 42 dana. Rezultati pokazuju smanjenje markera niskostepene upale i potencijalne koristi za kružnu ekonomiju i smanjenje upotrebe antibiotika u živinarstvu.
Vinski otpad može zameniti antibiotike u ishrani brojlera — samo 0,5% donosi značajan napredak
Image by Africa Studio, Shutterstock
Svake godine vinarije ostaju bez efikasnog načina da zbrinu velike količine vinskog taloga (pomace) — pokožice, semenke, peteljke i kore grožđa. Istraživači sa Cornell University predlažu da taj nusproizvod može postati vredan dodatak hrani za brojlere i alternativa antibioticima koji se rutinski koriste kao promotori rasta.
Šta pokazuje studija
Tim stručnjaka za nauku o hrani uporedio je efekat dodatka vinskog taloga sa cink-bacitracinom (zinc bacitracin), jednim od najčešće korišćenih antibiotika u živinarstvu. Rad je objavljen u časopisu npj Biofilms and Microbiomes.
Ključni nalazi
Istraživanje pokazuje da dodatak vinskog taloga u količini od samo 0,5% ukupne ishrane može gotovo izjednačiti učinak antibiotika: poboljšava prirast telesne mase, efikasnost konverzije hrane i opšte zdravlje creva kod ptica izloženih niskostepenoj crevnoj upali. Rezultati su bili očigledni tokom celog, 42-dnevnog perioda ispitivanja.
«Proučavali smo ovo kao funkcionalni sastojak za ljude i životinje i ovo je ključni trenutak. Uspeli smo da ublažimo niskostepenu upalu, koja je često prisutna u živinarskoj industriji», rekao je Elad Tako, docent nauke o hrani i koautor studije.
Kako je sproveden eksperiment
Istraživanje je obuhvatilo 126 mladih brojlera kojima je kao model za crevni stres data ishrana sa 30% pirinčanog otrgka (rice bran) — sastojka bogatog vlaknima koji izaziva hroničnu, niskostepenu upalu creva. Ptice koje su dobijale samo tu ishranu imale su značajno smanjen prirast i povišen nivo dva proteinska markera upale.
Image by sergey kolesnikov, Shutterstock
Kod grupa koje su dobijale dodatak vinskog taloga od 0,5% zabeležen je porast prirasta telesne mase za najmanje 79% u odnosu na upaljene ptice bez dodatka. Pokazatelj efikasnosti pretvaranja hrane u telesnu masu (feed conversion) poboljšao se do nivoa izjednačenog sa grupom koja je dobijala cink-bacitracin. Poboljšanja su ostala stabilna do kraja ispitivanja (42 dana).
Potencijalne prednosti i ograničenja
Preusmeravanje vinskog taloga u stočnu ishranu može doprineti kružnoj ekonomiji — smanjenju otpada vinarija i stvaranju dodatne vrednosti. Istovremeno, smanjivanje upotrebe antibiotika u stočarstvu pomaže u borbi protiv razvoja antimikrobne rezistencije i može doneti uštede uzgajivačima.
Međutim, autori upozoravaju da je neophodno dodatno ispitivanje pre široke primene: standardizacija sastava pomacea (koji varira u zavisnosti od sorte grožđa i procesa prerade), bezbednosne procene i regulative su važni koraci. Ranija istraživanja su ukazivala na negativne efekte pri većim dozama pomacea, zbog čega su istraživači optimizovali nižu dozu u ovoj studiji.
Zaključak: Dodavanje 0,5% vinskog taloga u hranu brojlera predstavlja obećavajuću, održivu alternativu antibioticima-promotorima rasta, ali pre primene u industrijskim razmerama potrebne su dodatne studije i standardizacija sirovine.
Pomozite nam da budemo bolji.
