Nova studija sugeriše da su bioluminiscentni mamci riba udica možda evoluirali prvenstveno za parenje, a ne samo za lov. Istraživači su analizirali 118 muzeјskih primeraka i širok set DNK podataka, otkrivši da je pojava svetleće kugle pre ~34 miliona godina povezana s brzim porastom raznolikosti dubokomorskih vrsta. Mužjaci se fiksiraju za ženke i postaju stalni reproduktivni dodaci, dok mamci služe kao svetionici za pronalaženje partnera u tami.
Svetleći mamac ribe udice: Da li je evoluirao za parenje, a ne samo za lov?
Many anglerfish, like the Diceratias pileatus, have bioluminescent lures that have evolved over time.Alex Maile, University of Washington, Burke Museum of Natural History and Culture
Više od 3.000 stopa ispod površine, kod obale Grenlanda, živi riba udica koja na vrhu glave nosi blistavu plavu kuglu. Taj mamac svetli u potpunom mraku i privlači druge ribe — ali novo istraživanje sugeriše da njegova uloga možda prevazilazi puko mamčenje plena: mogla je nastati prvenstveno radi parenja.
Neobičan mamac i njegova moguća svrha
Još od 1878. naučnici su verovali da bioluminiscentni mamac služi za lov — visi ispred usta i privlači plen bez osvetljavanja tela predatora. Međutim, studija objavljena u časopisu Ichthyology and Herpetology analizira evoluciju mamca na više vrsta i ukazuje da je pojavu svetleće kugle pratila brza raznolikost dubokomorskih riba udica, što nagoveštava ulogu mamca u komunikaciji i pronalaženju partnera.
Bizarnost parenja: muški paraziti
Dubokomorske ribe udice imaju ekstreman oblik reprodukcije: patuljasti mužjaci se zakače za veću ženku i fuzioniraju s njom. Nakon ugriza mužjak gubi neka telesna svojstva poput vida i imuniteta, dok mu testisi rastu i postaju trajni reproduktivni dodaci ženke — jedno zabeleženo žensko jedinka imala je zakačenih šest mužjaka.
Anglerfish, like this Bufoceratias wedli species from the Field Museum of Natural History, have orbs that are thought to attract both prey and mates.Matthew Davis, Field Museum of Natural History
Kako su istraživači došli do zaključaka
Autori studije, Alex Maile i Matt Davis, pregledali su 118 muzejski očuvanih primeraka i kombinovali veliku bazu DNK podataka iz vrsta iz plitkih i dubokih voda. Analize pokazuju da su ribe udice nastale pre ~72 miliona godina u plitkim vodama, dok se bioluminiscentni mamac pojavio oko 34 miliona godina pre danas. Pojava bioluminiscencije poklapala se sa ubrzanom divergencijom i specijacijom u dubokim staništima.
Zašto je ovo važno
Autori i nezavisni istraživači napominju da svetleći mamci verovatno služe i za međusobnu komunikaciju — „svetionici” u tami koji pomažu ženki i muškom da se pronađu i sinhronizuju razmnožavanje. Takva komunikacija može da stvori reproduktivne barijere i podstakne formiranje novih vrsta u izolovanim dubokovodnim populacijama.
„Ta kompleksnost je verovatno povezana s načinom na koji se jedinke prepoznaju i usklađuju,” kaže Tracey Sutton. „Pronalaženje partnera u tami i korišćenje svetla za sinhronizaciju ponašanja pri parenju je zapanjujuće.”
Iako su dokazi snažni, istraživanje je ograničeno jer je posmatranje ponašanja u prirodnom staništu izuzetno teško i skupo — potrebni su podvodni roveri ili dubokovodni traleri, a uspeh u prikupljanju uzoraka je nizak. Ipak, analiza fosilnih i genetskih podataka pokazuje privlačan i dobro potkrepljen scenario: bioluminiscentni mamac nije samo sredstvo za lov, već ključna adaptacija u evoluciji i diversifikaciji riba udica.
Pomozite nam da budemo bolji.
