Prognoze ukazuju na verovatan povratak El Nina, koji bi mogao biti izuzetno jak i dodatno pogoršati već oštećene koralne grebene. Ponavljena masovna izbeljivanja dovela su do gubitaka do 50% globalnih korala i lokalnih kolapsa, poput nekih vrsta na Karibima. Naučnici razvijaju mere za ublažavanje štete, ali upozoravaju da su one uglavnom "kupovina vremena" bez hitnih klimatskih akcija.
Strah Za Grebene: Potencijalno Snažan El Nino Može Izazvati Novi Talas Izbeljivanja
Coral reefs globally are struggling with back-to-back bleaching events (Lillian SUWANRUMPHA)(Lillian SUWANRUMPHA/AFP/AFP)
Dolazak potencijalno snažnog vremenskog fenomena El Nino ove godine mogao bi dodatno uništiti koralne grebene širom sveta koji su već oslabljeni nakon uzastopnih talasa izbeljivanja, upozoravaju naučnici.
Zašto je El Nino opasan za korale
Prognozeri sve više smatraju da će se El Nino vratiti i da postoji mogućnost da bude izuzetno jak. El Nino menja uobičajene vremenske obrasce, donoseći suše na nekim mestima i obilne padavine na drugim, ali za korale je posebno opasno to što je povezan s povišenjem temperature površinskih voda i, u nekim regionima, smanjenjem oblačnosti — oba faktora pogoršavaju rizik od izbeljivanja.
Šta je izbeljivanje i zašto je opasno
Preživljavanje korala zavisi od simbioze s mikroskopskim algama koje žive u njihovom telesnom tkivu i obezbeđuju im hranljive materije fotosintezom. Kada se morska voda previše zagreje, taj odnos se raspada: alge napuštaju ili bivaju izbačene iz korala, što ostavlja belu, "izbeljenu" kost koja postepeno strada od gladi.
"Svaki globalni talas izbeljivanja dogodio se tokom godine El Nino," rekao je Clint Oakley iz Victoria University of Wellington, i opisao je osećanje kao "strah, iako ne iznenađenje" pred mogućim snažnim El Ninom.
Posledice i raniji udari
Ponavljana masovna izbeljivanja predstavljaju ključni problem: ako se grebeni ne oporave dovoljno pre narednog toplog talasa, njihov oporavak postaje sve teži. Poslednji globalni talas masovnog izbeljivanja proglašen je 2024. godine. U Karibima su neke vrste korala već "funkcionalno izumrle", dok je Veliki koralni greben u Australiji između 2024. i 2025. izgubio 15–40% koralne pokrivenosti na različitim mestima.
Prosečne temperature mora u poslednjih nekoliko godina približile su se vrednostima zabeleženim tokom vrhunca globalnog talasa izbeljivanja 1998. godine, što znači da čak i uobičajeni dodatak toplote od El Nina može imati razorne posledice.
Mere, istraživanja i ograničenja
Naučnici ispituju niz intervencija — od hranljivih gelova i tehnika zasenčavanja do selektivne uzgojne otpornosti i genetskog inženjeringa — ali, kako kaže Jen Matthews (University of Technology Sydney), te metode "samo kupuju vreme". Postoje primeri korala koji pokazuju veću otpornost na toplotu, ali oni ne mogu nadoknaditi ogromne gubitke izazvane ponovljenim masovnim događajima.
Stručnjaci takođe upozoravaju da, iako je El Nino verovatan, njegova jačina i trajanje ostaju neizvesni. Lokalni faktori — poput temperature okeana u datom području i vetrova preko Indijskog okeana — takođe utiču na konačne efekte.
Šta je u igri
Do 50% svetskih korala je izgubljeno u proteklim decenijama, a ti grebeni su ključni kao rasadnici za riblji fond i kao prirodna zaštita obala od oluja i erozije. Bez hitnih i globalnih klimatskih mera, rekonstrukcija i očuvanje koralnih ekosistema u obimu koji smo poznavali biće teško ostvarivi.
Zaključak: El Nino bi mogao biti katalizator novog, ozbiljnog talasa izbeljivanja. Dok se rade istraživanja i lokalne intervencije, prioritet mora biti smanjenje emisija i globalna klimatska akcija kako bi se sačuvali preostali grebeni.
Intervjui i podaci: Clint Oakley (Victoria University of Wellington), Jen Matthews (University of Technology Sydney), Kimberley Reid (University of Melbourne). Poslednji globalni talas izbeljivanja proglašen je 2024. podacima međunarodnih monitoring programa.
Pomozite nam da budemo bolji.
