Rat Sa Iranom Otežao Formiranje Međunarodne Snage Za Stabilizaciju U Gazi

Na inauguracionom sastanku Odbora za mir u februaru najavljena je Internacionalna snaga za stabilizaciju u Gazi (ISF) sa planom od 20.000 vojnika. Ipak, tri meseca pošto je američki general imenovan da je komanduje, snaga još uvek nije formirana jer nijedna od pet država koje su se obavezale nije dala značajan doprinos.

Zašto se planovi za ISF zaustavljaju?

Glavni udarac usledio je nedelju dana nakon udara SAD i Izraela na Iran 28. februara, kada je Indonezija suspendovala izdvajanje 8.000 vojnika na neodređeno vreme. Prema planu, 1.000 vojnika trebalo je da bude poslato u aprilu, a ostatak u junu.

"Pojavile su se nove dinamike," rekao je indonežanski ministar odbrane Sjafrie Sjamsoeddin pred parlamentom, navodeći da nisu dobili implementacione smernice iz Vašingtona.

Politički i ekonomski pritisci

Rat sa Iranom dodatno je otežao saradnju arapskih i muslimanskih država sa SAD i Izraelom, jer ih mnogi u regionu doživljavaju kao aktere sukoba. Globalna energetska i ekonomska kriza uticala je na raspoložive resurse država koje su trebale da doprinesu misiji.

U Indoneziji, koja je najavila najveći doprinos, rast cena, nepovoljno javno mnjenje i posledice gubitka četvorice mirovnjaka u Libanu smanjili su volju za međunarodnim angažmanom. Analitičari smatraju i da unutrašnja politika i težnja predsednika Prabowa Subianta da učvrsti izbalansovane odnose sa SAD igraju svoju ulogu.

FILE - Members of the committee monitoring the Lebanon-Israel ceasefire, the Head of Mission and Force Commander of the United Nations Interim Force in Lebanon (UNIFIL), Major General Aroldo Lazaro Saenz, of Spain, center, US Maj. Gen. Jasper Jeffers, right, and Gen. Guillaume Ponchamp, of France, left, meet with Lebanese caretaker Prime Minister Najib Mikati, at the government palace in Beirut, Dec. 24, 2024. (AP Photo/Bilal Hussein, File)(AP Photo/Bilal Hussein)

Uslov za početak operacija: razoružanje Hamasa i povlačenje Izraela

Direktor Odbora za mir, Nickolay Mladenov, rekao je u UN da ISF ne može da počne operacije dok se ne sprovede druga faza primirja koja podrazumeva razoružanje Hamasa i početak povlačenja izraelskih snaga. Prema tekstu, izraelske trupe kontrolišu oko 60% Gaze.

"Ne možete graditi budućnost dok su na ulicama naoružane grupe..." izjavio je Mladenov, pozivajući na potpuno sprovođenje dogovorenih koraka pre nego što međunarodne snage počnu sa radom.

Hamas pak optužuje Izrael za ponovna kršenja primirja i odbacuje optužbe da koči proces, dok su izraelski udari od početka primirja, prema lokalnim zdravstvenim vlastima, usmrtili više od 880 Palestinaca. Izrael tvrdi da reaguje na incidente i kršenja dogovora.

Stanje obećanih doprinosa

Osim Indonezije, ostale zemlje koje su se obavezale (Maroko, Kazahstan, Kosovo i Albanija) za sada nisu dale značajan doprinos: Kazahstan je ponudio isključivo humanitarnu pomoć sa medicinskim jedinicama i poljskom bolnicom; Kosovo je najavilo oko 20 vojnika; Albanija planira ograničen doprinos za štabske funkcije, dok Maroko navodno šalje visoke stare oficire u zajedničku komandu.

Šta sledeće?

Bez jasnog napretka u razgovorima o razoružanju Hamasa i povlačenju Izraela, početak rada ISF ostaje neizvestan. Odlučujući faktori biće diplomatski pritisci, regionalna stabilnost i spremnost zemalja da preuzmu politički i vojni rizik. Dok se ne dogovore ključni uslovi, plan za međunarodnu stabilizaciju u Gazi ostaje na čekanju.

Reporteri Associated Pressa iz različitih gradova doprineli su izveštaju.