Neandertalska DNK I Naš Prag Bola: Kako Tri Varijante Gena SCN9A Mogu Povećati Osetljivost Na Ubod

Neki ljudi reaguju na ubod iglom intenzivnije od drugih — nova istraživanja sugerišu da razlog može biti, bar delimično, veoma star: nasledna varijanta potekla od neandertalaca. Rad objavljen 2023. u Communications Biology povezuje tri neandertalske varijante u genu SCN9A sa nižim pragom osetljivosti u specifičnom testu uboda kože koji je prethodno senzitivisan senfovim uljem.

Šta su istraživači uradili?

Tim je analizirao genetske podatke i rezultate kontrolisanih testova bola u više latinskoameričkih kohorti (Brazil, Čile, Kolumbija, Meksiko, Peru). Fokusirali su se na tri kodirajuće promene u genu SCN9A — M932L, V991L i D1908G — koje utiču na Nav1.7 natrijumski kanal, ključan za prenošenje signala bola.

Glavni nalazi

Osobe koje nose sve tri navedene varijante pokazale su najsnažniju povezanost sa većom osetljivošću u testu uboda kože nakon hemijske senzitivizacije senfovim uljem. Taj efekat nije bio prisutan za bol izazvan toplotom ili pritiskom, što ukazuje na specifičnost ishoda za ovaj eksperimentalni uslov. Autori napominju da i nošenje manje od tri varijante može uticati, ali da je signal najsnažniji kada su prisutne sve tri.

„Sve više učimo šta smo nasledili od neandertalaca usled ukrštanja pre desetina hiljada godina“, rekao je Kaustubh Adhikari (UCL). „Naši nalazi upućuju da su neandertalci možda bili osetljiviji na određene vrste bola, ali potrebna su dalja istraživanja...“

Mehanizam i ograničenja

Iako su promene u kodu SCN9A u centru pažnje, funkcionalni dokazi variraju u zavisnosti od eksperimentalnog sistema. Najsnažniji signal u genetskoj analizi uključivao je i nekodirajuće (regulatorne) regione, što sugeriše da promena ekspresije gena u bliskom okruženju može doprineti efektu. Takođe, rezultati iz 2020. i metodološka studija iz marta 2026. ukazuju na to da izbor mapa introgresije može menjati zaključke o poreklu i učestalosti takvih varijanti.

Geografska raspodela i populaciona zapažanja

Varijante su bile češće u haplotipovima autohtonog američkog porekla, sa najvišim frekvencijama u Peruu — što je u skladu sa većim udjelom autohtone komponente u uzorku iz Perua. Napomena: ranija studija je koristila evropske uzorke, gde su te varijante ređe, pa opšti zaključci zavise od populacione strukture studije.

Šta ovo znači za obične čitaoce?

Rezultati otkrivaju način na koji arhaična DNK može doprineti individualnim razlikama u percepciji bola, ali ne znače da je neandertalska DNK „kriva“ za sve razlike u osećaju bola. Bol je kompleksan fenomen koji zavisi od vrste stimuliacije, genetskog konteksta, okruženja i psiholoških faktora. Ovo otkriće je korak ka razumevanju jednog specifičnog puta, ali nije klinički priručnik za lečenje bola.

Zaključak: Studija iz 2023. daje uverljive dokaze da tri neandertalske varijante u SCN9A mogu smanjiti prag bola u specifičnom, hemijski senzitivisanom testu uboda. Međutim, mehanizam nije potpuno razjašnjen i potrebna su dodatna istraživanja, posebno zbog varijacija između populacija i mogućeg uticaja regulatorne DNK.