Francuski parlament je usvojio zakon kojim država priznaje delimičnu odgovornost za upotrebu toksičnog pesticida chlordecone u Guadeloupeu i Martiniqueu, korišćenog od 1972. do 1993. Prema ANSES-u, gotovo 90% stanovništva ostrva je kontaminirano, a hormonotoksična supstanca se povezuje sa višestrukim vrstama raka i poremećajima organizma. Novi zakon zahteva dekontaminaciju zemljišta i voda i predviđa kompenzacije za žrtve, dok će apelacioni sud u Parizu razmatrati mogućnost ponovnog otvaranja krivične istrage.
Francuska Priznala Delimičnu Odgovornost Za Skandal Sa Pesticidom U Guadeloupeu I Martiniku
Socialist lawmaker Elie Califer is championing the bill (Ludovic MARIN)(Ludovic MARIN/AFP/AFP)
Francuski poslanici su u utorak uveče jednoglasno usvojili zakon kojim država priznaje svoj deo odgovornosti za dugotrajnu upotrebu toksičnog pesticida chlordecone (poznatog i kao Kepone) u prekomorskim teritorijama Guadeloupe i Martinique. Posledice te politike ostavile su dugotrajne zdravstvene, ekološke i ekonomske posledice po stanovništvo i životnu sredinu ostrva.
Kako i kada je pesticide korišćen
Chlordecone se koristio za suzbijanje buba u plantažama banana od 1972. do 1993. godine. Francuska je zabranila upotrebu tog sredstva na matičnoj teritoriji 1990, ali je njegova upotreba u Karibima nastavljena još nekoliko godina. Godine 2009. Chlordecone je zabranjen globalno u okviru Stokholmske konvencije o perzistentnim organskim zagađivačima.
Zdravstveni i ekološki uticaji
Prema francuskoj agenciji za bezbednost hrane i zdravlja (ANSES), gotovo 90% stanovništva na Martiniqueu i Guadeloupeu pokazalo je tragove kontaminacije chlordeconom. Hemikalija je povezana sa povećanim rizikom od raka prostate — čija je stopa među najvišima u svetu na ovim ostrvima — kao i sa rakom želuca i pankreasa. Studije navode i negativne efekte na nervni sistem, reprodukciju, endokrini sistem i funkciju organa poput srca. Još 1979. Svetska zdravstvena organizacija je konstatovala karcinogenost chlordecona kod životinja i označila ga kao potencijalni rizik za ljude.
Šta predviđa novi zakon
Tekst usvojenog zakona postavlja cilj države da pokrene programe dekontaminacije zemljišta i vode i predviđa mehanizme za kompenzaciju žrtava kontaminacije. Poslanik Elie Califer, predlagač iz Guadeloupea, ocenio je da će tekst pomoći u obnavljanju narušenog poverenja, ali je istakao da treba uložiti dodatni rad kako bi obeštećenja bila potpuna i efikasna. Drugi poslanici iz regiona, poput Oliviera Serva, rekli su da nisu sasvim zadovoljni obimom reparacija, ali da je priznanje odgovornosti važan iskorak.
Širi kontekst i pravne posledice
Glasanje dolazi u talasu političkih odluka koje se odnose na kolonijalnu prošlost — prošle nedelje donji dom parlamenta podržao je ukidanje zastarelog zakona o ropstvu koji formalno nikad nije bio izbrisan. Aktivisti ističu da nasleđe ropstva i kolonijalizma i danas doprinosi društvenim nejednakostima i rasnim tenzijama između metropole i prekomorskih teritorija.
Pariški apelacioni sud treba kasnije ovog meseca da odluči da li će biti ponovo otvorena krivična istraga o skandalu; ranije su pariske tužilačke vlasti obustavile istragu tvrdeći da je prošlo previše vremena za prikupljanje dokaza.
Zaključak
Usvajanje zakona predstavlja važan politički i simbolički korak ka priznanju štete nanete stanovnicima Guadeloupea i Martiniquea, ali predstoji dug put do pune dekontaminacije, pravne odgovornosti i pravičnih obeštećenja za pogođene zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
