Prošle godine je u Evropi uklonjeno rekordnih 603 brane, ponovo povezujući oko 3.740 km reka u nastojanju da se obnovi prirodan tok i staništa. Proces donosi značajne ekološke koristi — ali je složen: zahteva procene uticaja, inženjerske intervencije i dugoročan monitoring. Kritike dolaze iz poljoprivrednih krugova zbog mogućih uticaja na zemljište i širenje invazivnih vrsta, ali stručnjaci veruju da se rizici mogu smanjiti odgovornim planiranjem.
Zašto države uklanjaju brane: povratak reka, koristi i rizici
Dam removal is a growing trend, although it is not without drawbacks . | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Brojni programi za uklanjanje brana širom sveta podstiču povratak prirodnog toka reka i obnavljanje staništa. Izveštaji pokazuju da je prošle godine zabeležen rekordan broj uklonjenih barijera, dok stručnjaci upozoravaju da je proces kompleksan i zahteva dugoročno planiranje.
„Kada je reka živa, ima svoj zvuk. Čujete kako klizi niz kamenje. Vidite vegetaciju oko nje. To je tok života“, rekla je Angela Ortigara, viša savetnica u WWF Netherlands za CNN.
Šta se dogodilo prošle godine? Koalicija Dam Removal Europe objavila je da je u Evropi uklonjeno 603 brane i drugih barijera, što je rekordna cifra. Time je ponovo povezano oko 2.324 milje (3.740 km) reka. Prema toj evidenciji, uklanjanja i drugih uređaja za kontrolu vodotoka (pragovi, culverti, zapornice) porasla su za oko 11% u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu.
Globalni kontekst. U SAD je prema procenama prošle godine uklonjeno oko 100 brana, dok su u Kini konzervacioni projekti doveli do uklanjanja stotina objekata na reci Yangtze u poslednjim godinama. Trend je opisan kao širi proces ponovnog vrednovanja funkcije reka u eri klimatskih ekstremnih pojava.
Zašto uklanjati brane? Brane su dale prednosti poput skladištenja vode, proizvodnje struje i kontrole poplava, ali su takođe promenile sisteme reka: remete transport sedimenta, fragmentišu staništa i ograničavaju migraciju riba. Stručnjaci procenjuju da je u Evropi populacija migratornih slatkovodnih riba opala za oko 75% u poslednjih 56 godina, a pregrade su jedan od faktora koji doprinosi tom padu.
Komplikacije i mere predostrožnosti. Proces uklanjanja brana "retko je jednostavan kao rušenje betona" – prethode mu godine procena uticaja na životnu sredinu, inženjerske studije i pregovori sa vlasnicima i lokalnim vlastima. Potrebno je upravljati akumuliranim sedimentom, stabilizovati obale i nadgledati ekosisteme nakon uklanjanja da bi se ublažile neočekivane posledice.
Rizici i kritike. Neki poljoprivredni proizvođači i donositelji odluka upozoravaju na mogućnost promena u korišćenju zemljišta i uticaja na ruralna gazdinstva. Jedna studija objavljena prethodne godine ukazala je da prisustvo brana ponekad usporava širenje invazivnih vrsta, pa njihovo uklanjanje može otvoriti nove puteve za neželjene organizme. Ipak, istraživači, među kojima je i Ellen Dolan sa Queen's University Belfast, smatraju da se ovi rizici mogu smanjiti pažljivom pripremom, monitoringom i dugoročnim upravljanjem.
Šta to znači za Srbiju i region? Iako su podaci izveštaja uglavnom evropski i globalni, trend vraćanja reka ima i regionalni značaj: Srbija i susedne zemlje se suočavaju sa odlukama o modernizaciji hidroelektrana, upravljanju akumulacijama i zaštiti biodiverziteta. Uravnotežen pristup koji kombinuje obnovu vodenih ekosistema i zaštitu lokalnih interesa od ključne je važnosti.
Zaključak. Uklanjanje brana je sve češći alat za obnovu reka i biodiverziteta, ali zahteva holističko planiranje, naučne analize i uključivanje lokalnih zajednica kako bi se maksimizovale koristi i minimizirali rizici.
Pomozite nam da budemo bolji.
