Sažetak: Snopes je utvrdio da su fotografije koje prikazuju mačku Marty sa "posebnim sedištem" na trajektu lažne i AI-generisane. Automatski alati (Sightengine, Hive Moderation) dali su 99% verovatnoću da je slika generisana, a OpenAI je detektovao SynthID. Višestruke verzije objava sa različitim, često nelogičnim lokacijama i kontradiktorni detalji ukazuju na koordinisanu kampanju radi viralnosti i monetizacije.
Lažna priča o mački Marty koja je imala "sedište" na trajektu — fotografija je AI-generisana
Facebook page Maui Hawaii Life, illustrated by Snopes
Tvrdnja da su članovi posade trajekta napravili posebno sedište za mačku po imenu Marty, koja je svakodnevno putovala brodom oko četiri godine, provera je Snopesa iz juna 2026. Istraživanje je utvrdilo da je fotografija lažna i da je generisana pomoću alata veštačke inteligencije.
Kako je izvršena provera
Snopes je započeo proveru tako što je sliku učitao u Google Lens radi reverzne pretrage, a zatim pretraživao internet pomoću DuckDuckGo, Google i Yahoo tražeći dodatne informacije o Marty. Umesto nezavisnih medijskih izveštaja, pojavile su se samo ponavljajuće objave na društvenim mrežama.
Znaci da je slika lažna
- Isti vizuelni sadržaj pojavljivao se uz tvrdnje o različitim lokacijama (Maui, Galveston, Savannah, Mobile, Mackinac Island, Boston, Apache Junction), što je indikacija koordinisane kampanje širenja lažnih objava.
- Određene lokacije su očigledno netačne — na primer, u Apache Junctionu nema reke, što pokazuje nelogičnost u nekim verzijama priče.
- Detalji na slici nisu konzistentni: natpis na tabureu glasi "Est. 2020" (u jednoj verziji "Est. 2021"), što se ne uklapa sa tvrdnjom da je Marty putovala "skoro četiri godine" do 2026. godine.
- Vizuelne nepravilnosti kroz prozor (nepravilan fokus, netačne panorame za Galveston i Savannah) ukazuju na greške tipične za AI-generisane slike.
Tehnička analiza: Snopes je jednu od slika (verziju iz Maui) poslao kroz alate za detekciju AI (Sightengine i Hive Moderation), koji su procenili 99% verovatnoću da je slika generisana veštačkom inteligencijom. OpenAI-jev alat je takođe detektovao SynthID watermark, dodatni indikator AI-generisanja.
Napomena o alatima za detekciju
Snopes naglašava da su alati za otkrivanje AI i detektore SynthID podložni greškama — ponekad daju lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate. Zato su za konačan zaključak korišćeni više izvora dokaza: vizuelne nepravilnosti, rasprostranjene identične objave sa različitim lokacijama i rezultati automatskih detektora.
Mogući motiv i obrazac
Analiza je pokazala obrazac koji je već viđen u drugim kampanjama: masovno objavljivanje AI-sadržaja na stranicama sa varijantama naziva (npr. "[State] Life", "[State] History"). Cilj je verovatno monetizacija kroz oglase i povećanje dosega — što više sličnih postova, to veći prihod i veća šansa za viralnost.
Zaključak
Fotografija "Martyja" nije autentična. Reč je o AI-generisanom sadržaju koji je kružio kroz više stranica i objava na društvenim mrežama, verovatno radi monetizacije i širenja viralnih, ali lažnih priča. Izvor originalne objave ostaje nepoznat.
Reference
Izvori pomenuti u istrazi uključuju: OpenAI Help Center (C2PA i SynthID), članke Snopesa o fenomenu "AI slop" i prethodnu Snopesovu proveru tvrdnji o vodotornjevima. Primeri i alati: Google Lens, DuckDuckGo, Google, Yahoo, Sightengine, Hive Moderation, Google Gemini, OpenAI.
Pomozite nam da budemo bolji.
