Lažan AI-snimak prikazuje ‚dojenje‘ kita i postao je viralan. Stručnjaci, među kojima je Kathleen Hunt sa Oregon State University, ocenili su klip kao anatomski i fiziološki neverovatan. Alat Hive Moderation označio je materijal kao verovatno AI/deepfake, a reverzna pretraga povezala ga je sa Instagram i Facebook nalozima koji se predstavljaju kao „AI creator“. Hiperrealistične AI-fotografije i videa mogu štetiti naporima u zaštiti divljih životinja i narušiti poverenje javnosti.
Lažni AI-snimak „dojenja“ kita postao viralan — stručnjaci razotkrili fabrički video
Screenshot of false post, captured August 19, 2026, with AI label and red X mark added by AFP.
Viralni video koji izgleda kao da prikazuje plavog kita kako doji svoje tele zapravo je AI-generisan i obmanjuje javnost. Stručnjaci za morske sisare i alati za detekciju deepfake sadržaja utvrdili su da je snimak lažan i da sadrži anatomske i fiziološke greške.
Screenshot of the Hive Moderation analysis result, taken on August 18, 2026, with AI label added by AFP
Šta se pojavilo na mrežama? Video je prvobitno podeljen na TikToku (opis objave datira 13. avgusta 2026.) i ubrzo se raširio na Instagramu, Facebooku i drugim mrežama, sa verzijama na više jezika. Mnogi komentari su pokazali da korisnici veruju da je snimak autentičan, dok su drugi isticali i verske interpretacije prikazanog.
Screenshot comparison of circulated AI video from the false post (L) and video from the AI-creator Facebook account
Zašto je snimak lažan? Kathleen Hunt, vanredna profesorka pri Marine Mammal Institute Univerziteta Oregon State, analizirala je snimak i ocenila ga kao „potpuno neverovatan“. Navela je više grešaka vidljivih u klipu: položaj oka je previsok, oblik donje vilice nije ispravan, a ponašanje teladi nije u skladu sa stvarnim navikama — tele obično stavlja usta direktno na sisnu bradavicu i ne 'grize' mlečni mlaz.
Screenshot of Instagram account that shared AI-generated content of marine animals, with the "nursing whale" clip and "AI creator" description highlighted by AFP
Ekspertkinja je takođe naglasila fiziološki razlog za sumnju: u slanoj morskoj vodi kitovo mleko se ne bi zadržalo u obliku koji prikazuje video. Analiza pomoću alatke Hive Moderation označila je snimak kao „verovatno AI-generisan ili deepfake“.
Otkrivanje izvora Reverznom pretragom ključnih frejmova otkriveno je da je isti video postavljen 26. maja 2026. na Instagram nalogu koji u opisu navodi da je „AI creator“, a isti sadržaj pojavio se i na Facebook profilu tog korisnika. Na donjem desnom uglu klipa uočljiv je vodeni žig platforme OpenArt.ai, što dodatno potvrđuje poreklo materijala.
Posledice za očuvanje prirode Hiperrealistični AI-prikazi divljih životinja — koji ih često prikazuju kao da se ponašaju kao kućni ljubimci ili ljudi — mogu iskriviti javnu percepciju i otežati napore u zaštiti vrsta. Studija iz septembra 2025. u časopisu Conservation Biology upozorava da brzo širenje AI-dezinformacija predstavlja ozbiljnu pretnju za očuvanje životne sredine.
Šta dalje? Stručnjaci pozivaju na veće napore platformi za društvene mreže da označavaju i uklanjaju lažno predstavljen AI-sadržaj, kao i na podizanje medijske pismenosti korisnika kako bi se smanjila šteta koju ovakvi snimci mogu da nanesu divljim životinjama i naporima u njihovom očuvanju.
Napomena: Autentični snimci kitova koji doje mladunce su retki jer naučnici izbegavaju da uznemiravaju majke sa teladima — zbog njihove zaštite i zato što je snimanje takvih scena izuzetno izazovno.
Pomozite nam da budemo bolji.
