AI-generisane slike divljih životinja sve češće postaju viralne i, iako deluju dirljivo, stvaraju ozbiljne rizike za ljude i napore u zaštiti prirode. Stručnjaci upozoravaju da takvi hiperrealistični prizori mogu navesti ljude da se neodgovorno približe životinjama i time budu povređeni. Lažni vizuali takođe potkopavaju poverenje u stvarne snimke i mogu narušiti naučne podatke prikupljene putem platformi građanske nauke. Potrebne su strože mere verifikacije i veća javna edukacija.
Lažne AI-fotografije divljih životinja mogu povrediti ljude i potkopati konzervaciju
Popo (L) a male Bornean orangutan, and Mukah, a female Bornean orangutan, cradle their 10-day-old newborn at the Bioparc Zoo in Fuengirola on April 30, 2026JORGE GUERREROAFP
Crno-bela fotografija koja je postala viralna prikazuje naizgled neverovatan prizor: orangutan kako grli ugrožene leopardske mladunce u džunglama malezijske savezne države Sabah. Ipak, ta slika nije autentična — to je primer talasa hiperrealističnih vizuala koje proizvodi veštačka inteligencija (AI), a koje stručnjaci upozoravaju da mogu da dovedu u opasnost i životinje i ljude.
Šta se dešava
AFP-ovi proveravači činjenica razotkrili su desetine sličnih sintetičkih prikaza, od slona koji se penje na drvo da izbegne poplavu u Mjanmaru do ružičastog delfina koji iskače iz vode na Filipinima. Takve slike često prate emotivne priče i brzo se šire na platformama kao što su Facebook, TikTok i X, na više jezika.
Zašto je ovo opasno
Na prvi pogled ovi prizori mogu delovati kao bezopasna, dirljiva fikcija, ali stručnjaci ukazuju na ozbiljne posledice. Hiperrealistični prikazi divljih životinja koje se ponašaju kao kućni ljubimci ili ljudi mogu iskriviti percepciju javnosti o tome kako se životinje ponašaju u prirodi. To može navesti ljude da se približe životinjama ili da pokušaju da stupe u neželjeni kontakt, što može završiti povredama ili smrtnim ishodima.
Profesor zoologije Jose Guerrero-Casado sa Univerziteta u Kordobi upozorava da to može navesti ljude da se previše približe životinjama i stupe u nesigurne interakcije.
Kao ilustraciju opasnosti navodi se slučaj iz januara u kineskoj severozapadnoj regiji Sinđijang, kada je žena napadnuta od strane snežnog leoparda nakon što mu se približila radi fotografije. Nakon incidenta, kinesko šumarsko ministarstvo podiglo je patrolu i apelovalo na građane da održavaju sigurnu udaljenost prilikom susreta sa divljim životinjama.
Uticaj na konzervaciju i nauku
Organizacije za zaštitu prirode kažu da AI-vizuali koji prikazuju divlje vrste kao simpatične ili pripitomljene otežavaju javnosti razlikovanje istine od laži, a to može podstaknuti eksploataciju — od korišćenja životinja kao rekvizita u turizmu do zahtevâ za držanjem određenih vrsta kao kućnih ljubimaca. Chris Lewis iz organizacije Born Free upozorava da takvi sadržaji povećavaju potražnju za iskorišćavanjem životinja u svrhe društvenih mreža i turizma.
Jenny Roberts iz WWF-a dodaje da, iako lažni vizuali ponekad mogu podstaći empatiju, negativni efekti prevazilaze koristi. Lažni sadržaji desenzitizuju publiku, pa i za zaista retke i važne snimke javnost često sumnja u njihovu autentičnost. Roberts navodi primer kada je kamera-trap WWF-a snimila tigra sa mladuncima u Kini — umesto oduševljenja, snimak je naišao na pitanje da li je „AI generisan".
Studija objavljena u časopisu Conservation Biology ocenila je širenje AI-dezinformacija kao značajnu pretnju društvu i konzervacionim naporima. Naučnici takođe upozoravaju da manipulacije i generisani sadržaji mogu narušiti podatke iz platformi građanske nauke koje istraživači koriste za praćenje rasprostranjenosti i brojnosti vrsta.
Odgovor platformi i preporuke
Meta (krovna kompanija Facebooka) i TikTok zahtevaju da korisnici označavaju realistične vizuale generisane ili značajno izmenjene uz pomoć AI i kažu da koriste alate za automatsko označavanje. Ipak, AFP-ovi proveravači su u više navrata otkrili neobeležene objave — čak i kada autori u opisu priznaju da je sadržaj lažan.
Stručnjaci pozivaju na jačanje verifikacije i transparentnosti kod prihvatanja fotografija i audio zapisa koje učestvuju u naučnim istraživanjima, bolju edukaciju korisnika društvenih mreža o rizicima manipulacija i odgovornije prakse platformi kako bi se smanjile štetne posledice po ljude i biodiverzitet.
Fotografija: Popo (levo), mužjak borneanskog orangutana, i Mukah, ženka, maze deset dana staro mladunče u Bioparcu Fuengirola, 30. aprila 2026. (JORGE GUERRERO/AFP)
Ažurirano 17. avgusta 2026. — tekst je dopunjen linkovima i dodatnim vizuelima.
Pomozite nam da budemo bolji.
