AI-generisane slike divljih životinja mogu biti više opasne nego simpatične. AFP je raskrinkao viralnu fotografiju orangutana u Sabah kao lažnu, uz niz sličnih primera iz Mjanmara i Filipina. Stručnjaci upozoravaju da takav sadržaj menja javno poimanje ponašanja životinja, može dovesti ljude u opasnost i otežati konzervacione napore. Potrebna je stroža primena pravila i veća javna svest.
Lažna fotografija orangutana iz Malezije upozorava na opasnosti AI-generisanih slika divljih životinja
Photo Credit: iStock
AI-generisane slike divljih životinja često deluju šarmantno, ali stručnjaci upozoravaju da takav sadržaj može biti štetan: zamagljuje granicu između stvarnog i lažnog, menja percepciju javnosti i može dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost ljudi i napore u zaštiti prirode.
Agence France-Presse (AFP), u izveštaju prenetom i preko RTL Today, utvrdio je da je viralna fotografija na kojoj orangutan nežno drži mladunce leoparda u saveznoj državi Sabah (Malezija) lažna. AFP je otkrio i druge raskrinkane primere AI-manipulisanih scena, među kojima su slon "penjač" na drvo tokom poplava u Mjanmaru i ružičasti delfin navodno iskačući u Filipinima.
Zašto je to opasno?
Naučnici i organizacije za zaštitu prirode navode da takve fabrikovane scene mogu promeniti očekivanja o ponašanju životinja i podstaći ljude da im se približe ili stupaju u kontakt na nesigurne načine. Profesor zoologije Jose Guerrero-Casado sa Univerziteta u Kordobi rekao je AFP-u da "ovo nerazumevanje može navesti ljude da priđu životinjama preblizu ili stupaju u kontakt na nesigurne načine", podsećajući na slučaj napada snežnog leoparda u kineskom regionu Xinjiang u januaru.
"Zaštita prirode zavisi od dobro informisanog društva koje razume ekološke i konzervacione potrebe divljih vrsta. Sadržaj lažno generisan uz pomoć AI tome ne doprinosi," izjavio je Guerrero-Casado, čija studija navodi AI dezinformacije kao "veliku pretnju" za zaštitu životne sredine.
Jenny Roberts iz World Wildlife Funda (WWF) upozorava da iako takve slike mogu privući pažnju i privremeno podršku, "negativni uticaji to potpuno prevazilaze". Roberts je podsetila na primer kada je WWF objavio retki snimak kamere sa fotopasca iz Kine koji prikazuje tigra sa pet mladunaca, a umesto očekivanog oduševljenja naišao je na sumnju i osporavanja online.
Chris Lewis iz dobrotvorne organizacije Born Free ističe da antropomorfizovane AI-slike mogu povećati potražnju za životinjama u turizmu — kao rekvizitima za fotografisanje — ili podstaći njihovo držanje kao kućnih ljubimaca i generalnu eksploataciju u svrhe kreiranja sadržaja.
Platforme i nadzor
Velike platforme kao što su Meta i TikTok imaju pravila koja zahtevaju označavanje realističnih vizuala kreiranih ili značajno izmenjenih pomoću AI, a obe kompanije tvrde da koriste i automatizovane sisteme za identifikaciju takvog sadržaja. Ipak, AFP-ovi fact-checkeri su pronašli brojne objave bez jasnih oznaka, uključujući i neke koje su u tekstu već priznale da su slike lažne—što ukazuje na slabiju primenu pravila i potrebu za strožom kontrolom.
Šta možete uraditi
Stručnjaci pozivaju na jaču primenu pravila, veću medijsku pismenost i javnu svest. Korisni koraci koje čitaoci mogu preduzeti su: proveriti izvor slike i kredibilitet naloga, tražiti potvrdu iz nezavisnih fact-checking servisa, paziti na nelogičnosti u sceni (osvetljenje, senke, neobični detalji) i ne deliti sumnjiv sadržaj dok nije potvrđen.
Ove mere mogu pomoći da se smanji šteta koju šire AI-manipulisane slike i podrže napori onih koji rade na očuvanju divljih vrsta.
Pomozite nam da budemo bolji.
