Solarna Energija I Korišćenje Zemljišta: Kako New York Može Dostići 46 GW — Izazovi I Rešenja

Država New York mogla bi dostići cilj od 46 gigavata velikih solarnih postrojenja do sredine veka, ali to će zahtevati teške i promišljene odluke o tome kako se zemljište koristi širom države. Analiza koju su sproveli autori članka ukazuje na dileme koje se tiču poljoprivrede, šuma, močvara i ruralnih pejzaža — dileme s kojima se suočavaju i druge američke savezne države i mnoge zemlje koje šire obnovljive izvore energije.

Zašto je pitanje zemljišta važno

Elektrane na ugljen i prirodni gas proizvode velike količine struje na relativno malim površinama, dok solarna energija zahteva znatno više prostora za istu količinu proizvodnje. To nameće pitanje: gde graditi solarne farme i koje vrednosti zajednice želimo da sačuvamo.

Tržište zemljišta i efekti na poljoprivredu i šume

Često je praktično postavljati solarne panele na pašnjake i livade za seno. Međutim, poljoprivreda — posebno mlečna industrija — ima velik značaj za ekonomiju New Yorka. Zauzimanje kvalitetnog obradivog zemljišta smanjuje površine dostupne za stočarstvo i proizvodnju hrane. Ako se striktno izbegne korišćenje poljoprivrednog zemljišta, pritisak razvoja može da se preusmeri na šume, koje su važne kao skladišta ugljenika i staništa biodiverziteta.

Koliko prostora treba solaru?

Procene zavise od gustine snage, ali koristeći konzervativnu vrednost od 0,24 MW po ekeru (acre), projekat od 100 MW zahteva približno 417 ekara (oko 169 hektara). Koristeći istu gustinu, 70 GW (70.000 MW) koji se očekuju u naredne dve godine zahtevaće otprilike ~291.700 ekara

To je reda veličine od oko ~221.200 američkih fudbalskih terena. Analiza koju citiramo navodi da otprilike 53% te površine može dovesti do zamene obradivog zemljišta — što bi značilo oko ~154.600 ekara

Moguća rešenja: kako kombinovati energiju, poljoprivredu i zaštitu prirode

• Agrivoltaika — istovremeni uzgoj useva ili ispaša stoke ispod ili između povišenih solarnih panela. Time se smanjuje sukob između proizvodnje hrane i energije.
• Ekovoltaika — projektovanje solarnih polja tako da podržavaju ekosistemske usluge (npr. staništa za oprašivače, smanjenje erozije, očuvanje tla).
• Plutajući solarni sistemi — montaža panela na površinama akumulacija i jezera, što smanjuje pritisak na kopno, ali zahteva procenu uticaja na vodene ekosisteme.
• Prioritizacija degradiranih i već izmenjenih zemljišta — korišćenje brownfield lokacija, napuštenih industrijskih parcela, krovnih sistema i pratećih površina pored infrastrukture.

Uloge planiranja i javnog dijaloga

Tehnološke i projektne alternative ne rešavaju sve probleme — potrebni su jasni kriterijumi za lokacije, transparentne procene uticaja, rad lokalnih planerskih odbora i uključenost javnosti. Donošenje odluka o tome ko će imati koristi od novih projekata i ko će snositi ekološke ili društvene troškove zahteva demokratski i multidisciplinarni pristup.

Zaključak

Prelazak na obnovljive izvore energije je ključan za smanjenje emisija ugljenika, ali zahteva i promišljenu politiku zemljišta. Diskusije treba da pređu iz prostog pitanja „koliko“ kapaciteta može da se izgradi na pitanje „gde“ i „kako“ se ti kapaciteti grade — s ciljem da se minimiziraju negativni efekti na poljoprivredu, šume i biodiverzitet.

Ovaj tekst je zasnovan na analizi objavljenoj u The Conversation. Autor originalnog članka: Adam Gallaher, Central Michigan University. Autor ne prima finansijsku korist od organizacija koje bi profitirale od sadržaja članka i naveo je svoje akademske afilijacije.