Njujork razmatra prvo u SAD rešenje koje bi hvatalo otpadnu toplotu iz metro stanica i koristilo je za grejanje javnih zgrada. Predložene lokacije su Brooklyn Bridge–City Hall (4, 5, 6) i Chambers Street (J, Z), dok će početno testiranje biti obavljeno na delimično napuštenoj stanici Chambers Street. Studija izvodljivosti vredna 800.000 USD proceniće tehničku i ekonomsku opravdanost, a plan uključuje radijantne panele i skladištenje toplote u stenskom ležištu. Uspeh bi mogao smanjiti troškove grejanja i emisije, ali zahteva rešavanje tehničkih i infrastrukturnih izazova.
Njujork Planira Da Hvata Toplotu Iz Metroa i Greje Javne Zgrade — Prvi Takav Pokušaj U SAD
Photo Credit: iStock
Njujork razmatra inovativno rešenje za jedan od najvećih gradskih problema tokom leta: preusmeravanje toplote iz podzemnih stanica metroa i njeno korišćenje za grejanje javnih zgrada zimi. Ako plan uspe, bio bi to prvi sistem toplinske energetske mreže povezan sa železnicom u Sjedinjenim Državama.
Prema izveštaju The Ticker, guvernerka Njujorka Kathy Hochul, gradonačelnik i Metropolitan Transportation Authority (MTA) saglasili su se da pokrenu studiju izvodljivosti za ovakav sistem. Predložene lokacije za prikupljanje toplote su stanice Brooklyn Bridge–City Hall (linije 4, 5, 6) i Chambers Street (linije J i Z), a toplota uglavnom nastaje trenjem pri kočenju vozova i iz drugih operativnih izvora unutar tunela.
Kako bi sistem radio
Plan predviđa instalaciju radijantnih panela za hlađenje perona i opremu za hvatanje otpadne toplote koja bi se usmerila u lokalnu distrikt toplinske mreže. Višak toplote mogao bi se skladištiti u dubokom stenskom ležištu (eng. deep bedrock) za dugoročno korišćenje, pa bi zimi služio za grejanje obližnjih javnih objekata.
"Svako leto čujem žalbe birača na brutalnu vrućinu na peronima... Istraživanje održivih rešenja za visoke temperature u našem tranzitnom sistemu postaje ključan zadatak," rekao je državni senator Brian Kavanagh za The Ticker.
Osim unapređenja komfora putnika, cilj projekta je smanjenje troškova grejanja i zavisnosti od zagađujućih sistema grejanja, što bi doprinelo i manjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Studija i testiranje
Zvaničnici su obezbedili budžet od 800.000 dolara za studiju izvodljivosti koja će proceniti tehničku i ekonomsku opravdanost projekta: koliko energije se može prikupiti, koliko bi koštala instalacija i kakav bi bio povrat investicije. Početno testiranje planirano je na stanici Chambers Street, delimično napuštenom delu koji bi omogućio manje ometanja saobraćaja i istovremeno pružio priliku za obnovu jedne od najstarijih stanica u gradu.
Mogući izazovi i koristi
Iako ideja ima brojne prednosti, implementacija nosi i izazove: tehnička složenost izvođenja radova u aktivnim tunelima, visoki početni troškovi i potreba za integracijom sa postojećom infrastrukturom. Ipak, u slučaju uspeha, model bi mogao postati primer za druge gradove koji pokušavaju da unaprede otpornost urbanih sistema na toplotne talase.
Međunarni kontekst
Ideja o iskorišćavanju otpadne toplote nije jedinstvena za Njujork. U Kanadi se koristi toplotа iz kanalizacije za daljinsko grejanje, urbanisti koriste digitalne blizance za projektovanje pametnijih toplinskih mreža, a u Barseloni su metro stanice preraspodeljene kao čvorišta za punjenje električnih vozila. Sve su to primeri kako gradovi ponovo osmišljavaju infrastrukturu kako bi se bolje prilagodili toplijem klimatskom scenariju.
Napomena: Predloženi plan je još u fazi ispitivanja — studija izvodljivosti će dati jasniju sliku da li je projekat tehnički i finansijski izvodljiv.
Pomozite nam da budemo bolji.
