Shoko Kawata, 35-godišnja gradonačelnica Yawata, planira 16 nedelja porodiljskog odsustva — osam nedelja pre i osam posle porođaja — što se smatra prvim takvim slučajem za aktuelnu gradonačelnicu u Japanu. Njena odluka otvara pitanje nedostatka zakonskog okvira za izabrane zvaničnike i podstiče širu debatu o rodnoj ravnoteži i radnoj kulturi. Stručnjaci smatraju da ovaj potez može poslužiti kao primer i podsticaj za promene u javnom i privatnom sektoru.
Istorijski Potez Gradonačelnice Yawate: Prva Aktuelna Gradonačelnica U Japanu Koja Ide Na Porodiljsko
Shoko Kawata, Japan's youngest female city mayor at the age of 35, plans to take maternity leave this summer. - The Asahi Shimbun/Getty Images
Shoko Kawata (35), gradonačelnica grada Yawata u prefekturi Kyoto, najavila je da će otići na 16 nedelja porodiljskog odsustva — osam nedelja pre i osam nedelja posle očekivanog porođaja sredinom septembra. Odluka privlači pažnju u Japanu i otvara pitanja o pravnoj zaštiti izabranih zvaničnika, rodnoj ravnoteži i radnoj kulturi u zemlji.
Šta je Kawata najavila
Kawata, koja je na funkciji od 2023. godine, planira da imenuje zamenika koji će privremeno voditi grad od skoro 70.000 stanovnika udaljen oko 285 milja jugozapadno od Tokija. Istovremeno je najavila da će povremeno proveravati mejlove dok bude kod kuće sa novorođenčetom.
Shoko Kawata attends a mochi-making event, according to picture posted on her official social media account on 10 January, 2026. - shokokawata_yawata/Instagram
Pravni i društveni kontekst
Iako porodiljsko odsustvo postoji za državne službenike, za izabrane zvaničnike u Japanu ne postoji jasan zakonski okvir koji garantuje takvo odsustvo. To ostavlja situaciju u "sivoj zoni" — moguće, ali pravno neuređeno, kako ističe prof. Sawako Shirahase sa Univerziteta u Tokiju.
"Niko ne može zabraniti da gradonačelnica uzme odsustvo, ali zakon to ne predviđa" — Sawako Shirahase, Univerzitet u Tokiju.
Reakcije javnosti
Nakon objave, na društvenim mrežama pojavile su se kritike da odsustvo javnog zvaničnika predstavlja trošak za poreske obveznike. Kawata međutim navodi da su mnogi službenici i građani s kojima je razgovarala podržali njenu odluku i pozvali je da iskoristi odsustvo za oporavak i brigu o detetu.
Elementary school students wearing bright yellow safety hats and traditional randoseru backpacks in Yamaguchi Prefecture in Japan on April 20, 2026. - Stringer/NurPhoto/Getty Images
Značaj za rodnu ravnopravnost i demografiju
Kawatin potez došao je u trenutku intenzivne javne rasprave u Japanu o padu nataliteta i nedovoljnoj zastupljenosti žena u politici. Zemlja je 2025. zabeležila 671.236 rođenih, što je novi rekordno nizak broj. U isto vreme, žene čine oko 56% radne snage naspram 72% muškaraca, prema podacima Svetske banke.
Stefanie Schwarte iz Japan Centra pri Ludvig-Maximilijans univerzitetu ukazuje na porast broja gradonačelnica u poslednjih pet godina — sa oko 50 na skoro 80 u više od 1.700 opština do početka 2026. — i smatra da takvi primeri mogu motivisati sledeću generaciju liderki i lidera.
Japanese Prime Minister Sanae Takaichi bows after being re-elected as prime minister during a special session at the lower house of the Diet on February 18, 2026 in Tokyo, Japan. - Tomohiro Ohsumi/Getty Images
Kontekst radne kulture
Stručnjaci upozoravaju da duboko ukorenjena kultura prekomernog rada i pritiska na poslu utiče na odluke mladih parova o rađanju. Pojam "karoshi" (smrt usled prekomernog rada) često se navodi kao ekstreman primer problema preopterećenosti radnika u Japanu.
Šta ovo može promeniti
Kawata kaže da se nada da će njen potez postati "katalizator za promenu sistema" i podstaći bolju ravnotežu između posla i privatnog života, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Primer jednog izabranog zvaničnika koji koristi porodiljsko odsustvo može pomoći da se razbiju zastarele pretpostavke o tome ko i kako može voditi javne poslove.
Zaključak: Iako je pravni okvir nejasan, odluka gradonačelnice Kawate predstavlja simboličan i praktičan korak ka većoj fleksibilnosti i rodnoj ravnopravnosti u japanskom javnom životu. Njena praksa i reakcije javnosti mogli bi poslužiti kao podsticaj za formalne promene u regulativi i kulturi rada.
Pomozite nam da budemo bolji.
