Japan je dostigao rekord: 107.677 stogodišnjaka, rezultat kombinacije zdrave ishrane, niske stope gojaznosti, preventivnih pregleda i dostupne zdravstvene zaštite. Ipak, nizak natalitet i sve manji broj radno sposobnih stanovnika ozbiljno opterećuju javne resurse. Stručnjaci naglašavaju da cilj treba da bude produženje zdravog i funkcionalnog života, a ne samo dužine života.
Japan Dostiže Novi Rekord: 107.677 Stogodišnjaka — Šta To Znači Za Društvo?
Japan is the first country to have more than 100,000 centenarians and has one of the longest life expectancies in the world.
Japan je upravo zabeležio novi rekord dugovečnosti: više od 107.677 ljudi u toj zemlji ima 100 i više godina. Ovo je značajan demografski presek koji osvetljava kako zdravstveni sistemi i društvene navike utiču na dugovečnost, ali i koji podvlači izazove sa kojima se suočava moderno društvo.
Zašto su Japanci dugo zdravi?
Stručnjaci povezuju visoku prosečnu dužinu života u Japanu sa nekoliko ključnih faktora:
- Zdrava ishrana i niska stopa gojaznosti
- Redovni preventivni pregledi i rano otkrivanje bolesti
- Pristupačna i razvijena zdravstvena zaštita
- Javni zdravstveni programi i kultura aktivnog starenja
„Veoma sam srećan što su toliki broj ljudi uspeli da ostanu aktivni tako dugo,“ rekao je japanski ministar zdravlja Kenichiro Ueno najavljujući podatak u Tokiju.
Šta kažu istraživači?
Epidemiolog Jay Olshansky sa Univerziteta u Illinoisu u Čikagu ističe da Japan nije iznenađenje: „Japan je upravo tamo gde biste očekivali da se ovako nešto prvo desi.“ Olshansky podseća da su velike demografske kohorte i medicinski napredak faktori koji će slične rekorde verovatno doneti i drugim zemljama.
On takođe upozorava: „Većina ljudi u starijem životnom dobu sada živi na proizvedeno vreme — vreme koje su stvorili naši lekari i javnozdravstvena zajednica.“ Naglašava da produžetak života treba ići uz produženje zdravog života, tzv. health span.
Izazovi dugačkog životnog veka
Duži život sam po sebi nije dovoljan. Japan se suočava sa nekoliko ozbiljnih problema:
- Nizak natalitet i smanjenje broja radno sposobnih građana, što opterećuje javne finansije i penzioni sistem
- Povećani troškovi skrbi za starije, uključujući dugoročnu negu i zdravstvenu podršku
- Potreba da se fokus sa same kvantitete života pomeri ka kvalitetu — odnosno ka produženju zdravog i funkcionalnog života
Istraživači širom sveta proučavaju superstogodišnjake (osobe starije od 110 godina) kako bi otkrili faktore koji omogućavaju duži i zdraviji život. Najstarija poznata osoba u Japanu, Fuyo Kumamato, ima 114 godina; najstarija živa osoba na svetu, prema dostupnim podacima, Ethel Caterham iz Ujedinjenog Kraljevstva, ima 117 godina.
Završna misao
Rekord od 107.677 stogodišnjaka podseća nas da su zdravstvena politika, stil života i društvena podrška ključni za dug i kvalitetan život. Ključni zadatak za donosioce odluka je da obezbede održive sisteme koji omogućavaju ne samo duži, već i zdraviji život za sve generacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
