Zapadni Bengal je pokrenuo masovnu operaciju deportacija usmerenu pretežno protiv muslimanskih državljana Bangladeša, uz obimno privođenje, biometrijsku evidenciju i smeštanje u centre za zadržavanje. Diplomatija između New Delhija i Dhake je zategnuta dok Bangladeš traži poštovanje verifikacionih procedura. Organizacije za ljudska prava upozoravaju na moguće nezakonito pritvaranje i traže pravnu zaštitu za pritvorene.
Masovne deportacije u Zapadnom Bengalu: Muslimanski migranti iz Bangladeša pod pritiskom
The Hakimpur crossing along India-Bangladesh border in West Bengal state [Gurvinder Singh/Al Jazeera]
Hakimpur, Indija — Raisul Islam stoji pod vrelim suncem kraj kontrolnog punkta u selu Hakimpur, uz granicu sa Bangladešom, u okrugu North 24 Parganas u zapadnobengalskoj saveznoj državi.
Njegova supruga Rebeka Khatun (36) i dva sina, Riad (14) i Jubair (16), sede u nedovršenoj zgradi od sirovih cigli, dok vrućina, vlaga i nedostatak pitke vode pretvaraju skučen prostor u peć. Među prisutnima su uglavnom muslimanski migranti iz Bangladeša koje su vlasti označile kao "ilegalne infiltratore" i doveli do granice u okviru politike koju vlast naziva "otkrij, izbriši i deportuj".
Raisul Islam, left, stands with his family at Hakimpur, West Bengal, India [Gurvinder Singh/Al Jazeera]
Nakon što je na izborima u toj saveznoj državi pobedila partija Bharatiya Janata Party (BJP), koju na saveznoj politici predvodi premijer Narendra Modi, regionalna vlada je pokrenula akciju protiv nedokumentovanih migranata i najavila izgradnju centara za zadržavanje u koje će ih smestiti pre deportacije.
Skala problema i postupci vlasti
Indija i Bangladeš dele kopnenu granicu dugu oko 4.096 km, a migracije između te dve zemlje imaju dugu istoriju. Prema izveštajima vlasti Zapadnog Bengala, iz centara za zadržavanje je deportovano oko 4.800–5.000 ljudi, dok je oko 836 osoba u tom trenutku bilo smešteno u tim centrima. Policijski izvor u Hakimpuru je rekao da dnevno dolazi 250–300 nedokumentovanih migranata, čiji se podaci, uključujući biometriju, evidentiraju.
Mirazul Ghazi, right, with his wife Sabina Yasmin and son Nayem at Hakimpur [Gurvinder Singh/Al Jazeera]
Mnogi migranti kažu da su u Indiju došli iz ekonomskih razloga ili zbog zdravstvene zaštite. "Došli smo pre dve godine radi lečenja moje supruge, ali smo ostali jer smo ovde našli bolju zaradu", kaže Islam, koji je platio posredniku oko 250 dolara za prelazak granice. Par je radio u Kolkati kao zidari i zarađivao oko 10–12 dolara dnevno pre nego što su privođeni.
Verski i politički kontekst
Vlada Zapadnog Bengala, kako je navedeno u izjavama njenih čelnika, usmerila je akciju pretežno na muslimanske državljane Bangladeša, dok su oni drugih veroispovesti izuzeti. Kritičari, uključujući lokalne i međunarodne organizacije za ljudska prava, upozoravaju da takav pristup produbljuje verske podele i krši prava osumnjičenih.
A detention centre in West Bengal’s North 24 Parganas district [Gurvinder Singh/Al Jazeera]
Organizacije poput Human Rights Watch pozivaju na pravnu zaštitu pritvorenih i na transparentan postupak provere državljanstva kako bi se sprečilo pogrešno protjerivanje indijskih državljana i nezakonito zadržavanje. Aktivistkinja Teesta Setalvad tvrdi da se postupci sprovode nasumično i po unapred stvorenoj agendi, pozivajući vladu da objavi podatke o pritvorenicima.
Međunarodni odziv i tenzije sa Dhakom
Dhaka je u više navrata zahtevala da se poštuju bilateralni mehanizmi za verifikaciju državljanstva pre deportacija. Bangladeško Ministarstvo spoljnih poslova i Border Guard Bangladesh (BGB) naveli su da su odbili ili vratili pokušaje sile nad migrantima, uz tvrdnje da je BGB osujetio najmanje 18 pokušaja "gurkanja" oko 180 ljudi od 4. juna. Indijski ministar spoljnih poslova izjavio je da je razmenjeno više od 2.800 zahteva za verifikaciju nacionalnosti pojedinaca.
Diplomatski odnosi su zategnuti: Dhaka traži poštovanje procedura, dok New Delhi ističe da postoje zakoni za postupanje sa strancima koji borave ilegalno i da se slučajevi šalju Bangladešu na potvrdu državljanstva.
Ljudi u senci brojki
Priče iz Hakimpura pokazuju ličnu cenu ovih politika. Mirazul Ghazi i mnogi drugi opisali su strah od nasilja i pritiska lokalnog stanovništva nakon promena vlasti. "Nismo imali problema tih pet godina, ali smo se bojali za bezbednost kad je nova vlada došla", kaže Ghazi.
"Skrili smo se u Indiji samo da bismo deci pružili bolji život... Ali neprestano proganjanje i ponižavanje prisilili su nas da se vratimo sa gorkim uspomenama", kaže Raisul Islam dok ga snage bezbednosti odvoze u centar za zadržavanje.
Dok se pregovori između graničnih službi Indije i Bangladeša nastavljaju, humanitarne i pravne organizacije zahtevaju transparentnost, pristup pravnoj pomoći i striktno poštovanje međunarodnih i bilateralnih procedura verifikacije državljanstva.
Pomozite nam da budemo bolji.
