Kanadski i norveški timovi eksperimentišu sa prelivanjem morske vode preko snežnog pokrivača da bi zamrzavanjem zadebljali arktički led. Testovi su pokazali lokalno povećanje debljine leda i u Kanadi moguće produženje opstanka za oko 7–10 dana. Naučnici upozoravaju da deblji led može biti slaniji i porozniji, da postoji rizik za ekosisteme i da ovo ne sme da zameni smanjenje emisija.
Natapaju Arktički Led Slanom Vodom — Može Li To Usporiti Njegov Nestanak?
Photo Credit: Real Ice
Istraživači iz Kanade i Norveške eksperimentišu sa jednostavnom, ali kontroverznom idejom: buše morski led, dovode slanu morsku vodu na snežni pokrivač i dopuštaju joj da se zamrzne u nadi da će zadebljati led i produžiti njegovo opstajanje tokom toplijih meseci.
Šta su radili u terenu
Manji test holandske kompanije Arctic Reflections na arhipelagu Svalbard obuhvatio je prelivanje vode preko snega na površini od oko 16.000 kvadratnih stopa (≈1.486 m²). U roku od nekoliko dana sluzavi sloj se smrznuo i ukupna debljina leda porasla je sa približno 2,9 stope na 3,8 stope (≈0,9 m → 1,16 m).
Veći kanadski projekat, koji je vodila kompanija Real Ice kod Cambridge Bay u Severozapadnom prolazu, tretirao je oko 2.690.000 kvadratnih stopa (≈250.000 m²). Na nekim lokacijama led je bio zadebljan i dva puta; temperaturni senzori su ukazali da je tretirani led u proseku mogao ostati na mestu oko 7–10 dana duže nego istorijski prosek.
Rezultati i neizvesnosti
Iako su oba tima izvestila o povećanju debljine i većoj površinskoj svetlosti leda (boljim albedom), rezultati nisu jednoznačni. U Norveškoj je zadebljani led počeo „truliti“ kasnije, ali se nije topio kasnije u odnosu na netretirani led. Christian Haas iz Alfred Wegener Instituta sumirao je:
"Da, led postaje deblji, ali kako to odlaže konačno nestajanje leda ostaje otvoreno pitanje."
Zašto ovo ima značaj
Arktički morski led reflektuje veliki deo sunčeve svetlosti nazad u svemir; otvoreno more tu energiju upija i dodatno zagreva regionalni i globalni sistem. Ako se led može održati duže, makar i za nekoliko dana ili nedelja u ključnoj sezoni topljenja, to može smanjiti apsorpciju toplote, uticati na lokalne ekosisteme i imati blage efekte na vreme i klimu daleko izvan Arktika.
Rizici i etičke dileme
Međutim, deblji led ne znači nužno i kvalitetniji led. Kada se morska voda ledi, so se izbacuje u obliku salamure, pa novoformirani led može biti slaniji, topliji i porozniji, što menja njegovu strukturu i trajnost. Takav led može drugačije uticati na ledene alge, riblji plankton, tuljane i polarne medvede, pa istraživači proučavaju i ove moguće posledice.
Postoji i šira etička zabrinutost: velike geoinženjerske intervencije mogle bi odvući pažnju i sredstva od ključnog cilja — smanjenja emisija gasova staklene bašte. Zbog toga naučnici ističu da takve metode ne smeju zameniti napore za smanjenje emisija.
Finansiranje, budući koraci i tehnologija
Projekat je delimično podržan grantom britanske vlade od £9,9 miliona (≈$13 miliona) koji pokriva terenski rad i modeliranje. Timovi planiraju dodatna polja ispitivanja i računalne modele da bi procenili potencijal primene na većim površinama. Real Ice je predložio i ideju o podvodnim dronovima koji bi u budućnosti mogli pomoći sprovođenju sličnih intervencija na većim površinama, ali su potrebna nova ispitivanja i procena rizika.
Zaključak: Prelivanje snega morskom vodom pokazalo je sposobnost da privremeno zadeblja arktički led i poveća njegovu refleksivnost, ali dugoročne koristi, uticaji na ekosisteme i širi klimatski efekti ostaju nejasni. Dalja istraživanja i oprezna etička razmatranja su neophodni pre bilo kakve široke primene.
Pomozite nam da budemo bolji.
