Gordon Gill, arhitekta Jeddah Tower-a, tvrdi da budućnost arhitekture leži u pametnoj prenameni i obnovi postojećih zgrada, a ne u beskrajnoj trci za visinom. U SAD skoro polovina zgrada ima više od 50 godina, što otvara velike mogućnosti za adaptivnu prenamenу i smanjenje emisija. Primer Willis Tower-a pokazuje kako retrofitovi mogu podići energetsku efikasnost i podstaknuti pozitivne promene u čitavim kvartovima.
Arhitekta Jeddah Tower-a: Budućnost Arhitekture Je U Prenameni Postojećih Zgrada
A rendering showing the top portion of the Jeddah Tower, which will be the world’s tallest building upon its scheduled completion in August 2028.
Gordon Gill, arhitekta odgovoran za Jeddah Tower — koji će po završetku biti najviša zgrada na svetu — poručuje da sledeća velika promena u arhitekturi neće biti trka za visinom, već pametna prenamena i obnova postojeće izgrađevine.
Fokus Na Ono Što Već Postoji
Gill, suosnivač čikaškog biroa Adrian Smith + Gordon Gill Architecture (AS+GG), u razgovoru za Newsweek ističe da je „najveća prilika u SAD za inovacije u programiranju gradova“, jer novogradnja čini relativno mali deo postojećeg graditeljskog fonda. Po njegovom mišljenju, pravi izazov i potencijal leže u redefinisanju i osvežavanju već izgrađenih objekata.
„Iako sam projektovao najvišu zgradu na svetu, visina više nije glavni cilj. Održivost mi je najvažnija — da zgrade postanu imovina, a ne teret.“
Zašto Prenamena Ima Smisla
Trend u SAD sve više naginje ka adaptivnoj prenameni i razvoju vođenom očuvanjem. Prema American Institute of Architects (AIA), skoro polovina od oko 125 miliona zgrada u Americi starija je od 50 godina — ogroman rezervoar za transformaciju.
A view of the Flatiron Building in New York City, which is being converted into private residences, pictured here with scaffolding in April 2026.
Potražnja za konverzijama raste: prema RentCafe, u 2024. godini nastalo je gotovo 25.000 stanova iz prenamenjenih objekata, što predstavlja porast od oko 50% u odnosu na prethodnu godinu.
Ekološki argument je takođe snažan. AIA navodi da ponovna upotreba zgrada može smanjiti 50–75% emisija ugljenika u poređenju sa novom gradnjom, jer se izbegava proizvodnja i transport velikih količina novih materijala.
Primeri I Širi Uticaj
Gill navodi primer Willis Tower-a u Čikagu — nekada najviše zgrade na svetu — čija je renovacija uključivala mere za povećanje energetske i vodene efikasnosti i dovela do dobijanja LEED Platinum sertifikata. Takvi retrofitovi, kako tvrdi, često imaju talasni efekat koji može unaprediti performanse i vrednost zgrada u čitavom susedstvu.
A view of the Chicago skyline at night in the city’s downtown area.
„Možemo renovirati jednu zgradu i pomoći zgradi pored — ili celoj četvrti. Tu leži velika prilika.“
Tehnologija I Novi Urbanizam
Gill takođe ističe da buduće inovacije neće dolaziti samo iz arhitekture, već i iz ukrštanja tehnologija: modeli dronskog saobraćaja, bespilotne letelice i novi transportni koncepti već utiču na dizajn u nekim regionima. Kako gradovi postaju gušći, očekuje se promena u horizontalnom i vertikalnom kretanju ljudi kroz urbane sredine.
Na kraju, po Gillu, arhitektura treba da odgovara ljudima i okruženju: „Morate pažljivo slušati sredinu u kojoj ste i ponuditi rešenja koja joj pomažu da napreduje.“
Ključne činjenice: skoro 50% američkih zgrada starije je od 50 godina (AIA); oko 25.000 stanova nastalo je iz prenamene u 2024. (RentCafe); reupotreba zgrada može smanjiti 50–75% emisija u odnosu na novogradnju (AIA); Willis Tower je primer uspešnog LEED Platinum retrofit-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
