30x30 predviđa zaštitu 30% okeana do 2030. — cilj koji je ubrzao uspostavljanje zaštićenih morskih područja, ali i otkrio ključni problem: mnoštvo ZMP je samo pravno označeno, bez stvarne implementacije. Analize pokazuju da gotovo polovina ZMP ne funkcioniše adekvatno, dok je samo ~3,5% okeana zaista visoko zaštićeno. Rešenje zahteva ulaganja u upravljanje, monitoring, sprovođenje i održivo finansiranje, kao i lokalno prilagođena rešenja.
Zaštita 30% Okeana Do 2030.: Zašto Površina Nije Dovoljna
Rose Atoll Marine National Monument is a large marine protected area in American Samoa.Wendy Cover/NOAA
Okean je dom jednog od najbogatijih oblika biodiverziteta na Zemlji. Od koralnih grebena i mangrova do dubokog mora, morski ekosistemi podržavaju bezbrojne vrste, obezbeđuju egzistenciju obalskim zajednicama, utiču na klimu i predstavljaju temelj globalne bezbednosti hrane.
Ipak, ova staništa su pod sve većim pritiskom usled prekomernog izlova, gubitka staništa, zagađenja i klimatskih promena. Kao odgovor, međunarodna zajednica je postavila ambiciozan cilj — 30x30: zaštititi najmanje 30% okeana do 2030. godine.
A sea turtle swims in Bunaken National Park, one of Indonesia’s first protected marine areas.Claus Giering/Unsplash,CC BY
Šta je postignuto — i šta nedostaje
Analiza Oregon State University pokazuje da su obaveze najavljene na Our Ocean konferencijama dovele do uspostavljanja više od 3,88 miliona kvadratnih milja (~10 miliona km²) zaštićenih morskih područja, što odgovara ~2,8% globalnog okeana. Ukupno, zaštićena morska područja danas pokrivaju skoro 10% svetskog okeana — ali samo oko 3,5% je u potpunosti ili visokim stepenom zaštićeno.
Smithsonian Tropical Research Institute u svom izveštaju dodatno upozorava da je najmanje polovina postojećih zaštićenih morskih područja neimplementirana ili neoperativna: nedostaju pravilnici, planovi upravljanja ili se čak dozvoljavaju destruktivne prakse poput donje tralacije (bottom trawling).
The World Database on Protected Areas maps both land and marine protected areas around the world. Marine protected areas are in blue.World Database on Protected Areas
Zašto površina sama po sebi nije dovoljna
Pravna oznaka nije sinonim za stvarnu zaštitu. Efektivna i trajna zaštita traži upravljačke planove, obučen kadar, monitoring, kapacitete za sprovođenje zakona, održivo finansiranje i stvarno uključivanje lokalnih zajednica.
Bez ovih elemenata, zaštićena područja rizikuju da postanu "papirni parkovi" — linije na mapi bez stvarne zaštite biodiverziteta ili koristi za ljude.
Glavni izazovi
- Nedostatak kapaciteta: mnoge zemlje nemaju koordinisane programe za razvoj sposobnosti upravljanja i nadgledanja ZMP.
- Jedinstveni pristup: primena iste strategije u različitim regionima daje loše rezultate — potrebne su prilagođene lokalne rešenja.
- Finansiranje: procesi pristupa sredstvima često su složeni i neodgovarajući lokalnim prioritetima.
Primeri dobre prakse
Postoje inicijative koje pokazuju kako zatvoriti jaz između obećanja i implementacije. Bali-bazirani Coral Triangle Center kroz Capacity Building Roadmap obučio je više od 8.200 državnih službenika, lidera zajednica i privatnog sektora u naučno utemeljenim praksama. Sustainable Finance Coalition je iskoristila preko 43 miliona USD za zaštitu prirode i podršku upravljanju 170.500 jutara (69.000 hektara).
Divers from the Mayotte Marine Natural Park between Madagascar and mainland Africa check the health of a protected coral reef.Alexis Rosenfeld/Getty Images
Put do 2030.
Da bi se ostvario cilj 30x30, potrebno je zaštititi dodatnih ~20% okeana u narednim godinama — ali ključ je u tome da novoobeležena područja budu efektivna i održiva. To zahteva:
- investicije u upravljanje i monitoring,
- dostupnost i obuku stručnog kadra,
- jasne pravne okvire i kapacitete za sprovođenje,
- održivo i prilagodljivo finansiranje,
- uključenost lokalnih i autohtonih zajednica.
Politicki zamah postoji, ali sada je vreme za isporuku — ne samo deklaracija već stvarnog, dugotrajnog uticaja na morske ekosisteme i zajednice koje od njih zavise.
Izvor: Republikuje se iz The Conversation. Autorice: Kirsten Grorud-Colvert (Oregon State University) i Ana K. Spalding (Smithsonian Tropical Research Institute).
Pomozite nam da budemo bolji.
