Studija sa Virginia Tech-a pokazuje da K27 poliubikvitinacija u hipokampusu igra ključnu ulogu u formiranju sećanja na strah kod ženki pacova, ali ne i kod mužjaka. Smanjenje K27 pre učenja oslabilo je zadržavanje strah-sećanja kod ženki, dok su mužjaci ostali nepogođeni. Identifikacija ACAT1 kao ciljane molekule otvara nove puteve za razumevanje polno specifičnih razlika u PTSP-u i poremećajima pamćenja.
Blokada jednog molekularnog 'taga' onemogućila formiranje sećanja na strah samo kod ženki pacova
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje tima sa Virginia Tech-a otkriva da isti događaj učenja zasnovanog na strahu može zavisiti od različitih molekularnih puteva kod mužjaka i ženki pacova. Smanjenje specifične hemijske oznake — K27 poliubikvitinacije — u hipokampusu pre treninga oslabilo je kasnije zadržavanje sećanja na strah kod ženki, dok kod mužjaka nije primećena promena.
U radu objavljenom u časopisu Behavioural Brain Research, istraživači su koristili standardni zadatak učenja straha: životinje su smeštane u komoru, dobijale su blagi šok i potom su testirane kako bi se procenilo koliko dobro pamte iskustvo. Umesto očekivanih promena u amigdalama, najizraženije promene su zabeležene u hipokampusu — regiji odgovornoj za beleženje konteksta događaja.
Ključni rezultati su:
- K27 poliubikvitinacija se naglo povećala u hipokampusu ženki nakon učenja zasnovanog na strahu, dok kod mužjaka takav porast nije uočen.
- Smanjivanje K27 u hipokampusu pre sesije učenja, pomoću alata za uređivanje gena, dovelo je do toga da ženke slabije zadržavaju sećanje na strah; mužjaci nisu bili pogođeni.
- Istraživači su identifikovali i protein ACAT1 — ranije povezan sa Alzheimerovom bolešću — kao jedan od molekula koji prima K27 oznaku.
Timothy Jarome, Ph.D.: "Obično bismo očekivali mnogo aktivnosti u amigdalama, s obzirom na njihovu ulogu u emocijama. Ali ovo pokazuje da muškarci i žene mogu stići do istog ponašanja kroz različite molekularne putove."
Studija ističe mogućnost da bi polno specifične molekularne razlike mogle doprineti većoj učestalosti posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) kod žena — epidemiološki podaci pokazuju da žene razvijaju PTSP otprilike dva puta češće od muškaraca, iako muškarci ukupno češće doživljavaju opasne događaje. Međutim, autori naglašavaju da je reč o modelu na pacovima i da su potrebna dalja istraživanja pre nego što se rezultati mogu direktno primeniti na ljude.
Implikacije i ograničenja
Nalaz da se formiranje strah-sećanja može oslanjati na različite molekularne mehanizme po polu ima nekoliko implikacija:
- Moguće su polno prilagođene terapije za poremećaje povezane sa traumom.
- Studija podseća na važnost uključivanja oba pola u preklinička istraživanja kako bi se izbeglo zanemarivanje mehanizama važnih za žene.
- Povezanost sa ACAT1 otvara mogućnost preklapanja istraživanja memorije i neurodegenerativnih bolesti.
Ipak, treba naglasiti ograničenja: istraživanje je urađeno na pacovima, mehanizmi u ljudskom mozgu mogu biti složeniji, a direktne terapijske implikacije još nisu potvrđene. Potrebne su studije koje će razjasniti da li muškarci koriste alternativne oblike poliubikvitinacije ili sasvim druge molekularne puteve za istu funkciju pamćenja.
Zaključno, rad pruža važan uvid u polno specifične biološke osnove pamćenja straha i otvara nove pravce za istraživanja PTSP-a i moždanih poremećaja vezanih za pamćenje.
Pomozite nam da budemo bolji.
