Nova studija povezuje traumu u detinjstvu sa većim rizikom od apatije i anhedonije u odraslom dobu, naročito kod osoba koje imaju oslabljene veze hipokampusa sa sistemom nagrade. Istraživanje je obuhvatilo 92 učesnika i uključivalo fMRI analize koje su otkrile povezanost između smanjene hipokampalne aktivnosti i anticipatorne anhedonije. Nalazi su asocijativni, ne dokazuju uzročnost, i zahtevaju veće, longitudinalne studije. Rad otvara potencijalne terapijske pravce usmerene na hipokampus.
Trauma u Detinjstvu Povećava Rizik Od Apatije: Uloga Hipokampusa u Gubitku Sposobnosti Za Zadovoljstvo
Gamma waves shown in a brain.
Nova studija ukazuje da odrasli koji su doživeli traumatske događaje u detinjstvu imaju veću verovatnoću da kasnije u životu osećaju apatiju i smanjenu sposobnost doživljavanja zadovoljstva — stanje poznato kao anhedonija. Istraživanje povezuje ove promene sa oslabljenom funkcionalnom vezom hipokampusa i sistema nagrade u mozgu.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživači sa Temple University i University of Oregon anketirali su 92 učesnika (37 muškaraca i 55 žena) o iskustvima iz detinjstva i o tome koliko uživaju u pozitivnim događajima u svakodnevnom životu. Grupa je namerno obuhvatila veći udeo osoba sklonih anhedoniji, što treba imati u vidu pri tumačenju rezultata.
Učesnici su potom podvrgnuti funkcionalnom MRI (fMRI) snimanju. Istraživači su posebno analizirali hipokampus i njegove veze sa strukturama uključenim u motivaciju i nagradu, kao što su ventralna tegmentalna oblast (VTA) i nucleus accumbens. Merene su resting‑state konekcije i reakcije hipokampusa na nove stimulanse tokom zadataka.
Glavni nalazi
Učesnici koji su prijavili ranu životnu traumu češće su izveštavali o simptomima apatije i anhedonije. Najjasniji efekti primećeni su kod onih čiji su snimci pokazali slabije veze između hipokampusa i sistema nagrade: smanjena aktivnost hipokampusa i oslabljen signal ka strukturama nagrade bili su povezani sa većom anticipatornom anhedonijom — teškoćom u iščekivanju prijatnih doživljaja.
„Ovo istraživanje dopunjuje sliku — pokazuje da trauma može uticati ne samo na sisteme odgovorne za strah i pretnju, već i na one koji upravljaju motivacijom i očekivanjem nagrade,“ rekao je Matthew Leahy, licencirani klinički psiholog, koji nije bio uključen u studiju.
Ograničenja i oprez
Istraživači i nezavisni stručnjaci ističu da je reč o asocijaciji, ne o dokazanoj uzročnosti. Uzorak od 92 učesnika je relativno mali i bio je selektovan da sadrži veći udeo osoba sklониh anhedoniji, što može uticati na generalizaciju nalaza. Potrebne su veće i longitudinalne studije da bi se potvrdili uzroci i posledice.
Kliničke implikacije i pravci daljeg rada
Autori, uključujući Vishnu Murtyja sa University of Oregon, navode da je ovo jedno od prvih istraživanja koje povezuje funkcionalni integritet mezolimbičko-hipokampalnih krugova sa anhedonijom kod ljudi koji su imali rano životno strešenje. Tim planira da identifikuje specifične mete unutar hipokampusa koje bi u budućnosti mogle pomoći u obnavljanju sposobnosti doživljavanja zadovoljstva nakon rane traume.
Stručnjaci naglašavaju da iskustvo detinjstva koje uključuje traumu ne znači da je osoba osuđena na trajnu apatiju — nalaz može otvoriti nove puteve za razumevanje individualnih razlika i potencijalne terapijske intervencije.
Studija: Murty, V. P., O'Brien, K. J., et al. (2026). Functional Integrity Of Mesolimbic‑Hippocampal Circuits Is Associated With Anhedonia In Individuals With Early Life Stress. Journal Of Neuroscience. https://doi.org/10.1523/JNEUROSCI.0274-26.2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
