HLTH Europe 2026: Panelisti su istakli da GLP-1 lekovi mogu dati rezultate slične bariatrici i značajno promeniti lečenje gojaznosti, dok društveni interes raste (70M pregleda Ozempica na TikToku). Međutim, stigma, manjak medicinske edukacije i ograničeno pokriće u Evropi (2–3% pacijenata) ugrožavaju širu dostupnost. Potrebni su integrisani modeli nege i prikupljanje real-world evidence za održive rezultate.
HLTH Europe 2026: GLP-1 Lekovi Menjaju Paradigmu — Evropa Zaostaje u Implementaciji
At HLTH 2026
Više od milijardu ljudi širom sveta živi sa gojaznošću, a farmakološki pristupi lečenju, naročito agonisti receptora za glukagon-sličan peptid 1 (GLP-1), imaju potencijal da promene pristup ovoj hroničnoj bolesti i unaprede ishode za pacijente.
Trendovi, podaci i javni interes
Kako terapije protiv gojaznosti iz tradicionalnih i novih kompanija za kardiometaboličke bolesti privlače pažnju usled rezultata koji podsećaju na ishod bariatričkih zahvata, pacijenti intenzivno diskutuju o njima na društvenim mrežama. Earim Chaudry, CMO online klinike Voy, istakao je da je prvih 100 najgledanijih TikTok videa o Ozempicu (semaglutid) imalo oko 70 miliona pregleda.
GlobalData, matična kompanija Pharmaceutical Technology, procenjuje da će tržište terapeutika za gojaznost dostići 173,5 milijardi USD na sedam glavnih tržišta (7MM) do 2031. godine — pokazatelj privlačnosti i potencijalne velike potražnje.
Stigma, edukacija i sistemsko pokriće
Na panelima HLTH Europe 2026 govorilo se i o ozbiljnim barijerama: stigma vezana za gojaznost i nedovoljno integrisano medicinsko obrazovanje. Kim Boyd, CMO Weight Watchers, opisala je lekove kao "transformativne" zbog njihove sposobnosti da daju rezultate slične bariatrici, ali je upozorila da bez promene percepcije i zdravstvenih modela koristi ostaju ograničene.
„Znamo da je gojaznost složena metabolička bolest... i moramo razmišljati sistemski,“
Earim Chaudry je naveo da 55% pacijenata skriva upotrebu lekova za mršavljenje od partnera, što pogoršava probleme adherencije i vodi do prekida terapije. Na državnom nivou postoje razlike: Nemačka i dalje u zakonodavstvu posmatra gojaznost kao izbor životnog stila, dok je Italija nedavno priznala gojaznost kao hroničnu bolest, što utiče na pokriće i pristup terapijama.
Rasprostranjenost terapije i modeli nege
Upotreba GLP-1 terapija najbrže raste u SAD, gde ih prima oko 10% podobnih pacijenata, dok je u Evropi procenat oko 2–3%, prema Vinceu Lamanni iz Novo Nordiska. Scott Honken (Weight Watchers) istakao je da javni, integrisani zdravstveni sistemi nude mogućnost da se lijek i komplementarna nega objedine u pokriću — ali većina evropskih ustanova još ne pokriva GLP-1 agoniste.
Ekonomija, povrat ulaganja i real-world evidence
Strpljivo uvođenje terapija nosi cenu: Chaudry upozorava da spor pristup može umanjiti povrat ulaganja za zdravstvene sisteme. Kai Eberhardt (Oviva) navodi da je njihova terapijska putanja dovela do 50% smanjenja dana bolovanja do šest meseci, što pokazuje potencijalni pozitivni uticaj na produktivnost i društveni ROI.
Panelisti su istakli značaj prikupljanja podataka iz realnog sveta (RWE) da bi se dokazala efikasnost i održivost terapija. Scott Honken je naveo da kombinacija farmakoterapije i bihejvioralne podrške rezultira dodatnim 29% gubitka težine u poređenju sa samim lekom na 12 meseci.
Zaključak i preporuke
GLP-1 lekovi predstavljaju istorijski pomak u lečenju gojaznosti, ali bez sistemskih promena — bolje edukacije zdravstvenih radnika, integrisanih modela nege, šireg pokrića od strane zdravstvenih sistema i kontinuiranog prikupljanja RWE — njihove dugoročne koristi za pacijente i društvo mogu ostati ograničene. Kako su panelisti istakli, lekovi su „početak, a ne odredište“; neophodni su modeli koji kombinuju lek i podršku ponašanju kako bi se postigli održivi rezultati.
Izvor: izveštaj sa HLTH Europe 2026 i originalni članak Pharmaceutical Technology (GlobalData).
Pomozite nam da budemo bolji.
