Prekid podrške USAID‑a 2025. godine izazvao je velike poremećaje u snabdevanju lekovima i dijagnostikom protiv malarije u Sokotu: RDT‑ovi su pali sa ~21.000 na ~700 u jednom tromesečju, a nestašice su dovele do 48% stopa nestanka potrepština (mar–apr 2026). Izveštavanje ključnih indikatora opalo je sa 100% na 43%, dok nasilje i raseljavanje dodatno otežavaju pristup zdravstvenim uslugama. Sezonska hemoprevencija (SMC) ostaje ključna preventiva i planira se nastavak distribucije u julu, a stručnjaci pozivaju na objedinjenu kupovinu i domaću proizvodnju RDT‑ova.
Kako Sokoto U Nigeriji Izgleda Posle Povlačenja USAID‑a: Kriza U Snabdevanju Protiv Malarije
A health worker and a patient in Sokoto, NigeriaYagazie Emezi
Radnik u zdravstvu i pacijent u Sokotu, Nigerija
Gašenje ključne međunarodne podrške iz USAID‑a 2025. godine izazvalo je ozbiljan poremećaj u lancu snabdevanja lekovima i dijagnostikom za malariju u saveznoj državi Sokoto. Michael Audu, nezavisni istraživač iz Abudže, opisuje tu promenu kao „restrukturiranje globalnog finansiranja zdravstva 2025. koje je izazvalo jedan od najozbiljnijih prekida u lancu snabdevanja za programe protiv malarije u novijoj istoriji”.
Finansijski udar: Nakon odluke o prestanku podrške, savezna vlada je pokušala da ublaži posledice, ali je, kako navodi Audu, ostao deficit veći od 600 miliona dolara čak i posle odobrenog hitnog fonda od 200 miliona.
Direktan uticaj u Sokotu: USAID je do septembra 2025. finansirao stotine lokacija u Sokotu, obezbeđujući besplatne lekove, brze dijagnostičke testove (RDT) i sistem za praćenje logistike. Nakon prekida, Sokoto je izvestilo stopu nestašice potrepština za malariju od 48% u periodu od marta do aprila 2026. godine, prema podacima Sokoto State Malaria Elimination Agency (SOSMEA).
Najkritičniji pad zabeležen je kod brzih dijagnostičkih testova: sa oko 21.000 testova po tromesečju, uz USAID podršku, broj je pao na približno 700 u jednom tromesečju 2025. godine, a državno skladište trenutno prijavljuje potpuni nedostatak RDT‑ova. To primorava zdravstvene radnike da se oslanjaju na sporiju mikroskopiju, što može dovesti do neotkrivenih slučajeva i odlaganja terapije.
Rizik od loših lekova i rezistencije: Prekid besplatnih zaliha naveo je mnoge stanovnike da antimalarike traže u privatnom i neformalnom sektoru, gde su prisutni falsifikovani ili nekvalitetni preparati. Stručnjaci upozoravaju da to može doprineti razvoju rezistencije parazita na antimalarike.
Kako država i partneri odgovaraju: Sokoto je usmerilo državna sredstva na prioritetne lekove, a guverner i lokalne institucije pomogli su da se delimično popune rupe. USAID je ranije pomogao uspostavljanje državne agencije i fonda za upravljanje lancem snabdevanja, što je ublažilo udar, ali bez dosadašnje kupovne moći međunarodnog donatora nabavke su skuplje i pokrivenost manja.
Stručnjaci, među kojima i Syed Akber iz konsultantske kuće Acasus i Muhammad Habibu, direktor farmaceutskih usluga Sokota, ukazuju na potrebu objedinjene kupovine u regionu i podsticanje domaće proizvodnje RDT‑ova kako bi se smanjila zavisnost od jednog velikog izvora.
Sezonska hemoprevencija (SMC): Kao ključna preventiva, SMC ostaje dostupna i pokazala se efikasnom u severozapadnoj Nigeriji, gde je većina slučajeva koncentrisana u četiri meseca kišne sezone. Nevladina organizacija Malaria Consortium planira ponovni start distribucije SMC deci mlađoj od pet godina u julu, što je od velikog značaja jer smanjuje broj teških oboljenja kada testovi i terapija nisu u potpunosti dostupni.
Sokoto je, prema SOSMEA, zabeležio pad prevalencije malarije za 10,6% u periodu 2021–2025, ali je ključna neizvesnost kako će se povlačenje finansiranja odraziti na ovu tendenciju.
Problemi u praćenju i bezbednost: Uz poremećaj u snabdevanju, smanjena je i sposobnost izveštavanja: stopa izveštavanja ključnih indikatora pala je sa 100% (uz USAID podršku) na 43%. Pored toga, rastuća nesigurnost i banditizam u severozapadnom delu Nigerije otežavaju distribuciju i dovode do raseljavanja stanovništva, što dodatno slabi kontrolu bolesti.
Prilagođavanje na terenu: Malaria Consortium i lokalne zdravstvene službe koriste zajedničke distributere lekova koji obilaze domaćinstva i nastoje da ovu mrežu iskoriste za pružanje dodatnih usluga (npr. oralne rehidratacione soli, cink i informacije o vakcinaciji). U nesigurnim zonama primenjuju se fiksne tačke ili proxy‑dostave do sigurnih objekata kako bi se održala pokrivenost.
Zaključak: Povlačenje USAID‑a otkrilo je ranjivost sistema koji zavisi od jednog velikog donora. Stručnjaci pozivaju na vraćanje međunarodne podrške, regionalnu saradnju u javnoj nabavci i ulaganja u domaću proizvodnju kritičnih dijagnostičkih testova i lekova kako bi se obezbedila stabilnost i nastavila borba protiv malarije na putu ka cilju eliminacije do 2030. godine.
„Bez partnerske podrške države teško mogu same ostvariti ambiciozan cilj eliminacije malarije do 2030. godine,” kaže Kabiru Abubakar Abdullahi iz SOSMEA.
Pomozite nam da budemo bolji.
