Napredak Protiv Najsmrtonosnijih Infektivnih Bolesti Na Oštrici Noža: Kako Rezovi Finansiranja Menjaju Borbu Protiv HIV‑a, TB‑a i Malarije

Wakiso Epicentre Health Center III, Uganda: laboratorijski tehničar Stanley Sewa (36) priprema uzorak krvi pacijentkinje Joyce Nanjala (65) za analize koje su ključne za otkrivanje i praćenje infektivnih bolesti.

Šta se dogodilo 2025.?

Godine 2025. međunarodno finansiranje za globalno zdravlje palo je naglo i u velikom obimu, što je poremetilo programe za suzbijanje HIV‑a, tuberkuloze (TB) i malarije. Iako se puni učinak još analizira, u mnogim zemljama osnovne, životno važne usluge pokazale su zapanjujuću otpornost zahvaljujući angažovanju država, lokalnih zajednica i partnera.

Uticaj na usluge i ishode

Rezovi su ipak prouzrokovali opipljivu štetu u pokrivenosti usluga i zdravlju ljudi. Novi izveštaj koji pokriva više od 100 zemalja u kojima Global Fund ulaže beleži pad broja korisnika PrEP‑a sa 1,4 miliona u 2024. na 1,1 milion u 2025. Takođe, više od 2 miliona devojaka i mladih žena ostalo je bez pristupa ključnim zdravstvenim uslugama, što povećava njihov rizik od HIV‑a.

Programi za TB izveštavaju o smanjenjima ili prekidima u zajedničkim aktivnostima, istraživanju kontakata i aktivnom otkrivanju slučajeva — merama koje su ključne za rano otkrivanje i lečenje. U programima za malariju prijavljeni su i nedostaci lekova, nazadovanja u praćenju otpornosti na lekove i insekticide, te kašnjenja u kampanjama za prevenciju.

Zašto su posledice ograničene — i zašto brinuti

Iako je situacija mogla biti gora, programi su se prilagodili: vlade su preuzele odgovornosti, zdravstveni radnici su racionalizovali resurse, a u mnogim slučajevima osnovni lekovi i terapije nastavili su da dopiru do pacijenata. Međutim, uštede su često postignute na štetu dugoročnih ulaganja — obuke, jačanje sistema i prevencija su de‑prioritetizovani, što može usporiti dalji napredak.

Inovacije koje pomažu ublažavanju posledica

Jedna pozitivna posledica krize je ubrzan fokus na efikasnost i inovacije. Neke od ključnih tehnologija i intervencija koje pomažu:

• Lenakapavir — dugodelujući injekcioni PrEP koji se daje dva puta godišnje; prve isporuke stigle su u Esvatini i Zambiju u novembru 2025. Partnerske inicijative podržavaju brzo uvođenje u zemljama sa najvećim opterećenjem HIV‑om.
• AI‑pokrivene digitalne rendgen aparature za skrining TB‑a uvode se u više od 20 zemalja, čime se snižavaju troškovi i povećava tačnost otkrivanja sumnjivih slučajeva.
• Novi molekularni dijagnostički uređaji za blisku tačku nege raspoređeni su u 13 zemalja, omogućavajući brže i jeftinije testiranje za TB.
• Dvokomponentne mreže protiv komaraca smanjuju broj slučajeva malarije do 45% u oblastima sa otpornim vrstama, i sada čine 78% novih narudžbina preko platforme Global Funda.

Finansiranje, tranzicija i rizici

Smanjenja spoljnog finansiranja podstakla su napore za povećanje domaćih izdataka za zdravstvo i veću samostalnost zemalja. Međutim, mnoge ugrožene zemlje imaju ograničene fiskalne mogućnosti i visoke nivoe duga, pa brzo postizanje potpune samoodrživosti nije realno. Preuranjeni ili previsoko ubrzani povuci‑se od donatorskih sredstava mogao bi ozbiljno narušiti kontrolu bolesti.

Šta treba dalje

Globalna zdravstvena zajednica mora da preoblikuje model finansiranja i isporuke: otkloniti neefikasnosti, usmeriti resurse prema najugroženijima, ubrzati inovacije i jačati lokalno liderstvo i finansiranje — uz odgovornu tranziciju koja ne ostavlja države neopremljene. U središtu svih odluka moraju ostati ljudi i zajednice najpogođeniji HIV‑om, TB‑om i malarijom.

Na kocki su milioni života i dobrobit najsiromašnijih i najugroženijih zajednica — ozbiljne odluke o finansiranju i implementaciji danas određuju kako će svet kontrolisati te bolesti sutra.