Nova studija DSGZ tima sugeriše da bi deo prijava misterioznog niskofrekventnog „The Hum“ mogao biti oblik niskofrekventnog tinitusa. Istraživanje na 28 volontera pokazalo je da većina nema izuzetno osetljiv sluh niti neuobičajene otoakustične emisije, što ukazuje na subjektivnu percepciju zvuka. Autori ne isključuju spoljne izvore, ali ističu da prepoznavanje tinitusa otvara mogućnosti za postojeće terapije i strategije ublažavanja simptoma.
Nova studija sugeriše: misteriozni „The Hum“ može biti nizak tinitus kod nekih ljudi
(Yurii Yarema/Creatas Video+/Getty Images Plus)
Nova naučna analiza predvođena Bonifazom Baumannom iz Nemačkog centra za vrtoglavicu i poremećaje ravnoteže (DSGZ) ukazuje da deo prijava misterioznog niskofrekventnog zvuka poznatog kao „The Hum“ može poticati iz samog sluha — kao oblik niskofrekventnog tinitusa.
YouTube Thumbnail
Pozadina
Fenomen „The Hum“ prvi put je šire primećen 1970-ih u Bristolu (oko 50 Hz), a potom su slična prijavljivanja dolazila iz Australije, Novog Zelanda, Severne Amerike i drugih delova sveta. Ljudi ga opisuju kao stalan niskofrekventni ton, brujanje ili tutnjavu koju često samo oni čuju i koja može dolaziti i odlaziti.
Participants in the study also reported factors that either worsened (a) or dampened (b) The Hum they heard, referred to here as "low-frequency sound percepts" (LFSPs). (Baumann et al.,PLOS One, 2026)
Kako su istraživači radili
Umesto da tragaju samo za spoljnim izvorima zvuka, tim je regrutovao 28 volontera koji su prijavljivali neobjašnjive niskofrekventne zvuke i sproveo dve ključne provere:
Anatomy of the human ear showing the role of the hairs in the cochlea. (ttsz/iStock/Getty Images Plus)
- standardna audiometrija sa fokusom na niske frekvencije;
- merenja otoakustičnih emisija (OAEs) — tihih zvukova koje proizvodi unutrašnje uho.
Rezultati
Većina ispitanika imala je prosečnu osetljivost na niske frekvencije; samo su dva volontera pokazala neuobičajeno dobar sluh u tom opsegu. Merenja otoakustičnih emisija nisu pokazala neobične vrednosti koje bi objasnile percepciju „huma“. To upućuje na to da je, kod značajnog dela ispitanika, iskustvo subjektivno i sličnije niskofrekventnom tinitusu nego zvuku iz spoljnog okruženja.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
„Na osnovu naših rezultata, iako nismo isključili slučajeve fizičkih eksternih izvora zvuka, predlažemo da subjektivni tinitus u niskofrekventnom opsegu često može biti uzrok percepcije pulsirajućih niskofrekventnih zvučnih doživljaja“, kaže neuroznanstvenik Markus Drexlof iz DSGZ i Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.
Šta to znači za ljude koji čuju 'hum'?
Preklasifikacija dela slučajeva kao niskofrekventnog tinitusa ne umanjuje ozbiljnost iskustva — tinitus je stvaran, često povezan sa promenama u slušnim putevima i moždanim centrima. Iako za sada ne postoji univerzalni lek za tinitus, postoje dokazane intervencije i strategije upravljanja simptomima (terapija zvukom, kognitivno-bihejvioralne metode, savetovanje i sl.) koje bi mogle pomoći osobama koje doživljavaju „The Hum“.
Ograničenja i zaključak
Studija je mala (28 učesnika) i autori naglašavaju da ne mogu objasniti sve prijave „huma“ — fizički eksterni izvori i dalje su mogući u nekim slučajevima. Međutim, rezultati podsećaju da bi kod mnogih ljudi izvor mogao biti unutrašnji i da prepoznavanje tog faktora otvara put primeni postojećih tretmana za tinitus.
Rad je objavljen u časopisu PLOS One.
Pomozite nam da budemo bolji.
