AI otkrio preko 500 skrivenih zemljotresa ispod Antarktika — novi uvidi u unutrašnju seizmičnost kontinenta

Više od 500 sitnih zemljotresa duboko ispod Antarktika otkriveno je nakon što su naučnici ponovo analizirali stare seizmičke zapise uz pomoć veštačke inteligencije. Mnogi od tih potresa zabeleženi su na mestima gde se seizmička aktivnost nije očekivala, što menja dosadašnju predstavu o „mirnoj" unutrašnjosti kontinenta.

Šta su istraživači našli

Tim je primenio algoritme mašinskog učenja na podatke sa 49 seizmičkih stanica prikupljene u periodima 2001–2004. i 2012–2015. Analiza je otkrila više od 500 ranije previdenih potresa magnitude 1,6–3,5, lociranih približno 60–90 milja (≈96–145 km) ispod glečera Dejvid (David Glacier) — velikog izlaznog glečera koji iz Istočnog antarktičkog ledenog pokrivača izbacuje oko 4% mase u okean.

Neobična dubina i lokacija

Zemljotresi na takvim dubinama se obično povezuju sa granicama tektonskih ploča (na primer zonama subdukcije). Međutim, u ovom slučaju potresi su se javili unutar kontinentalne ploče, u području gde se, kako autori navode, susreću različiti tipovi stena i temperaturni režimi.

„Zemljotresi se događaju tamo gde se hladna, čvrsta kora i gornja plašta ispod Istočnog Antarktika susreću sa toplijim, mekšim stijenama ispod Zapadnog Antarktika, i taj kontrast stvara naglu promenu u tektonskoj čvrstini,“ rekao je Long Ho, prvi autor studije, za Live Science.

Zašto je ovo važno

Iako su otkriveni potresi suviše slabi da bi trenutno ugrozili ledene ploče ili antarktički ekosistem, otkriće ima nekoliko važnih implikacija:

• pokazuje da su duboki potresi u unutrašnjosti kontinenta možda češći nego što se verovalo,
• ilustruje koliko dodatne vrednosti može da izvuče AI iz postojećih, starijih datasetova,
• pomaže u boljem razumevanju unutrašnje dinamike Antarktika, što je važno za preciznije prognoze budućeg gubitka leda i porasta nivoa mora koji utiču na obale širom sveta.

„Antarktik je dugo smatran mestom bez većih zemljotresa. Sada znamo da taj privid nedostatka zemljotresa zapravo odražava nedostatak instrumenata za slušanje zemljotresa,“ rekao je glacijolog Richard Alley, koji nije učestvovao u istraživanju.

Autori naglašavaju da napredak u mašinskom učenju i dalje može otkriti još takvih događaja u starijim zapisima i tako promeniti razumevanje tektonike na mestima koja su smatrana relativno mirnim.

Zaključak: Otkriće ukazuje da pametna analiza podataka može značajno proširiti seizmički katalog Antarktika i poboljšati modele koji predviđaju ponašanje ledenih pokrivača, važnih za procene porasta nivoa mora.