Novo istraživanje koje koristi GPS i InSAR podatke pokazalo je da se satelitskim merenjima mogu identifikovati delovi subdukcione zone gde se napon nakuplja. Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Riversideu razvili su algoritam koji je tačno predvideo lokaciju potresa magnitude 8,8 na Kamčatki (30. jul 2025.). Model ne može da predvidi tačno vreme potresa niti veličinu cunamija, ali može pomoći zajednicama da ciljano planiraju pripreme i mere zaštite.
Algoritam Je Pogodio Lokaciju: Kako Sateliti Mogu Otkriti Gde Će Se Dogoditi Sledeći Veliki Zemljotres
Scientists Figured Out How to Predict Megaquakesjaguarblanco - Getty Images
30. jula 2025. u 11:24 po lokalnom vremenu, istočnu obalu rta Kamčatka pogodio je megazemljotres magnitude 8,8. Iako je, za razliku od katastrofalnog potresa u Tōhoku 2011., izazvao relativno umerenu štetu i uglavnom male cunamije, ovaj događaj postao je dragocen naučni slučaj za testiranje novih metoda predviđanja lokacija najvećih udara.
Potres, zona i zašto je Kamčatka važna
Potres se dogodio duž Kurilsko–Kamčatske subdukcione zone — granice između Okhotske i Pacifičke ploče, u okviru takozvanog Pacifičkog vatrenog prstena. Taj pojas dugačak oko 25.000 milja proizvodi otprilike tri četvrtine svetskih zemljotresa. Većina izveštaja o događaju iz 2025. navodi umerenu materijalnu štetu i minimalne cunamije duž pacifičke obale, mada je u jednoj zabačenoj dolini registrovan talas visok oko 33 metra (109 stopa).
Šta su naučnici uradili
U studiji objavljenoj u časopisu Geophysical Research Letters, geofizičari Axel Periollat i Gareth Funning sa Univerziteta Kalifornije u Riversideu upotrebili su Kamčatku kao testnu lokaciju za model koji detektuje tačke akumulacije napona na duž subdukcione zone. Istraživači su kombinovali podatke sa GPS stanica i Interferometrije sintetičkog aperturnog radara (InSAR) — tehnologije koja može registrovati pomeranja zemljine površine do milimetra — i razvili algoritam koji beleži gde se napon duž rasjeda najviše gomila.
"Zemljotrese primećujemo kad se dese, ali godinama pre toga rasjed tiho akumulira napon. Taj napon se može izmeriti," rekao je Gareth Funning u pratećem saopštenju.
Rezultati i ograničenja modela
Kada su poređali predikcije modela sa stvarnom rupturom iz 2025. godine, algoritam je pravilno identifikovao delove rasjeda gde je došlo do klizanja. To pokazuje da satelitska i GPS zapažanja mogu pomoći u lociranju "vrućih tačaka" napona pre velikih udara.
Međutim, model ima važne granice: on ne predviđa tačan trenutak potresa niti pouzdano ocenjuje jačinu eventualnog cunamija. Primer su potresi iz 1952. i 2025. koji su pogodili istu zonu, a dali su različite tsunamije — verovatno zato što je plitki deo rasjeda u jednom slučaju više skliznuo. Poboljšanja zahtevaju bolji prikupljanje podataka sa morskog dna i širi geodetski monitoring.
Šta ovo znači za zajednice
Znanje o tome gde se napon najviše akumulira može pomoći lokalnim vlastima, službama za vanredne situacije i stanovništvu da unaprede planove evakuacije, prioritete za jačanje kritične infrastrukture i sisteme ranog upozorenja. Kao što su autori naglasili:
"Vaš mir ne bi trebalo da zavisi od uverenja da možemo tačno prognozirati zemljotres. Nema zamene za pripremu," rekao je Periollat.
Ovo istraživanje ne donosi univerzalnu formulu za predviđanje potresa, ali pokazuje praktičan put: kombinovanje satelitskih tehnika i terenskih GPS merenja može unaprediti poznavanje rizika i dati vlastima bolju osnovu za pripremu.
Pomozite nam da budemo bolji.
