UNHCR je u junu 2025. zabeležio pad broja raseljenih osoba — prvi put u deset godina — ali mnogi povratnici vratili su se u nesigurna područja poput Sirije i Avganistana. Drastični pad međunarodne pomoći (posebno nakon zatvaranja USAID-a i smanjenja evropskih izdataka) doveo je do smanjenja usluga i otpuštanja u UNHCR-u. UN agencije su primorane na "trijažu" najugroženijih, dok nova politika "route-based" često kombinuje zaštitu sa merama kontrole granica, što kritičari vide kao ustupak donorima umesto podršku izbeglicama.
Broj izbeglica pao 2025. — ali smanjenje pomoći i nove politike ne daju razloga za slavlje
A man unloads humanitarian aid supplied by the U.N. refugee agency UNHCR at a school in Beirut used as a shelter for people displaced by Israeli airstrikes.AP Photo/Hassan Ammar
UN-ova agencija za izbeglice (UNHCR) je 10. juna 2025. objavila neočekivanu vest: ukupan broj raseljenih osoba u svetu opao je — prvi put nakon decenije. Ipak, ta brojka krije ozbiljne probleme i rizike za one koji su se vratili ili još uvek nemaju sigurnu budućnost.
Vraćanja u nesigurna područja i novi talasi raseljavanja
Mnogi povratnici u 2025. vratili su se u zemlje koje i dalje nisu bezbedne, poput Sirije, koja se oporavlja posle više od decenije rata, i Avganistana, pogođenog humanitarnom krizom i represivnom vlašću talibana. Istovremeno su sukobi na Bliskom istoku doveli do dodatnog raseljavanja: u Iranu je privremeno raseljeno oko 3,2 miliona ljudi, u Libanu je na vrhuncu borbi više od milion ljudi bilo prisiljeno da napusti domove, a u Sudanu svakodnevno traje novo izbacivanje porodica iz kuća usled sve dugotrajnijeg građanskog rata.
Kriza finansiranja: odsečeni izvori pomoći
Kao što se približava Svetski dan izbeglica (20. jun), ključni problem postaje finansiranje humanitarne pomoći. Zatvaranje Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID) i smanjenje američkih izdataka doveli su do značajnog pada pomoći: izdaci su pali sa $8 milijardi u 2024. na $5,8 milijardi u 2025., a buduće obaveze sa $9,2 milijarde na $3,5 milijarde. Paralelno su evropske vlade takođe smanjile izdvajanja — Ujedinjeno Kraljevstvo je 2021. smanjilo pomoć za oko $1 milijardu, dok je Nemačka smanjila humanitarna izdvajanja za 76% u periodu 2022–2025.
Pad globalne pomoći posebno je pogodio sredstva namenjena izbeglicama: izdaci Stejt departmenta SAD za migracionu i izbegličku pomoć pali su sa $4,6 milijardi (fiskalna 2024.) na $3,2 milijarde, dok su obaveze opale sa $5,7 milijardi na $2,9 milijardi.
Former USAID staff and supporters rally in protest of the agency’s dismantlement.AP Photo/Allison Robbert
Posledice za UNHCR i terenski rad
UNHCR-ov budžet za 2026. postavljen je na $8,5 milijardi — što predstavlja smanjenje od 20% u odnosu na 2025. — uglavnom zbog američkih rezova. Kao rezultat, agencija je zatvorila, spojila ili smanjila broj terenskih kancelarija: 185 od 550 kancelarija je pogođeno, a više od 5.200 zaposlenih izgubilo je posao, odnosno oko 25% globalne radne snage UNHCR-a.
Za izbeglice to ima opipljive posledice. U Libanu je, na primer, oko 80.000 ljudi izgubilo finansijsku pomoć za smeštaj u 2025. godini, što povećava rizik od prinudnog iseljenja i beskućništva.
Humanitarni "reset" i politika hiperprioritizacije
Međunarodni komitet za koordinaciju agencija UN (Inter-Agency Standing Committee) je u martu 2025. najavio tzv. humanitarni reset — reorganizaciju isporuke pomoći kroz manji operativni otisak i objedinjavanje resursa. Kada je pad pomoći postao realnost, UN agencije su u junu 2025. primenile politiku hiperprioritizacije kako bi identifikovale populacije u najhitnijem riziku.
„Prinuđeni smo na trijažu ljudskog preživljavanja“, rekao je Tom Fletcher, pomoćnik generalnog sekretara za humanitarna pitanja i koordinator za hitne intervencije.
Konkretno, Ujedinjeni narodi su planirali da pruže životno važnu pomoć 114,4 miliona ljudi u 2025. — što je samo 38,3% od 298,9 miliona ljudi koje su identifikovali kao one kojima je potrebna pomoć.
Migrants gather in an area near the Libyan-Tunisia border, as Libyan security forces and Libyan Red Cross workers distribute food aid to them.AP Photo/Yousef Murad
"Route-Based" pristup i upravljanje migracijama
UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) usmerile su se na pristup zasnovan na rutama: politički dijalog, izgradnju kapaciteta i podršku državama duž cele migracione rute. Iako taj pristup obuhvata i zaštitu, uključuje i mere za pojačanu kontrolu granica i povrate, zbog čega kritičari tvrde da više služi prioritetima donora nego interesima izbeglica.
Trend finansiranja za upravljanje migracijama — koji uključuje i podršku za kontrolu kretanja ljudi, a ne samo direktnu pomoć izbeglicama — porastao je za preko 1.000% u periodu 2002–2022. Naše procene pokazuju da je od 2002. do 2022. u tu svrhu utrošeno oko $73 milijarde. Autori u predstojećoj knjizi Aiding Autocrats upozoravaju da takva pomoć često jača bezbednosne strukture autoritarnih država i dovodi do kršenja prava.
Šta sledi?
Globalna pomoć verovatno neće dostići nivo pre pandemije. Autori smatraju da preostala sredstva nakon "klifa" iz 2025. treba da budu usmerena na spašavanje života i zadovoljenje osnovnih potreba izbeglica — a ne na politiku sprečavanja migracija ili olakšavanje deportacija.
Izvor: Tekst je ponovno objavljen iz The Conversation. Autori: Kelsey Norman (Rice University) i Nicholas R. Micinski (American University).
Pomozite nam da budemo bolji.
