Nova studija u Communications Sustainability pokazuje da najbogatijih 10% potrošača globalno izaziva 1,7–5,7 biliona dolara ekološke štete godišnje, odnosno oko 2.300–7.500 USD po osobi. Najveći apsolutni uticaj dolazi iz SAD, gde je godišnja šteta po osobi u toj grupi procenjena na 19.000–63.000 USD. Analiza obuhvata šest velikih ekonomija, ali je verovatno konzervativna jer pokriva samo četiri od devet planetarnih granica i ne uključuje emisije iz investicija. Autori pozivaju na finansijske mehanizme i strože regulative kako bi se smanjila šteta i podržale pogođene zemlje.
Najbogatijih 10% Potrošača Pravi Do 5,7 Biliona $ Štete Godišnje — Ko Plaća Račun?
Crowds walk along 5th Avenue just south of Trump Tower on February 8, 2017 in New York City. —Andrew Lichtenstein/Corbis—Getty Images
Teško je zanemariti koliki teret potrošački stil života nameće planeti: od ambalažnog otpada do zagađenja iz saobraćaja. Nova studija objavljena u Communications Sustainability kvantifikuje koliko disproporcionalno najveći potrošači doprinose ekološkoj šteti i koliko to košta društvo.
Šta su istraživači pronašli
Istraživanje procenjuje da najbogatijih 10% globalnih potrošača uzrokuje između 1,7 i 5,7 biliona dolara ekološke štete godišnje. Procena štete po osobi u ovoj grupi iznosi približno 2.300–7.500 USD godišnje, dok se u SAD ta vrednost penje na 19.000–63.000 USD godišnje po osobi. U Indiji je procena znatno niža — oko 410–1.400 USD po osobi godišnje.
Metodologija i obuhvat
Studija je analizirala šest zemalja — Brazil, Kina, Egipat, Nemačku, Indiju i SAD — izabranih da predstave najveće ekonomije i različite regione sveta. U radu su kao „top 10% potrošača" označena domaćinstva čija potrošnja nakon oporezivanja prelazi 27.000 USD godišnje (bez ulaganja poput hipoteka ili štednje). Podaci o potrošnji potiču iz 2017. godine, najnovije godine za koju postoje međunarodno uporedivi podaci o potrošačkom otisku.
Istraživači su izračunali po glavi stanovnika potrošačke otiske za emisije CO2, fosfor, azot, upotrebu slatke vode i gubitak kopnene biodiverziteta. Te su otiske potom monetizovali koristeći cene iz Environmental Prices Handbook 2024 — npr. cenu po toni CO2 ili po hektaru izgubljenog staništa — kako bi dobili ukupnu finansijsku vrednost štete.
Ograničenja i napomene
Autori upozoravaju da su njihove procene verovatno konzervativne: obuhvaćene su samo četiri od devet planetarnih granica (klima, biodiverzitet, hranljive materije i voda) i izostavljene su emisije povezane s investicijama i drugim indirektnim efektima. Takođe, veliki deo globalne odgovornosti koncentrisan je u razvijenim ekonomijama — više od 60% članova globalne top 10% živi u SAD i EU, a u SAD top 10% pokriva gotovo polovinu ukupne potrošnje.
„Ako zagađivač plati i taj novac ode za rešenja, to bi napravilo ogroman efekat. Ali nije sve u novcu — najvažnije je sprečiti štetu. Pored finansijskih mera, presudna su stroža pravila i regulative.“
— Inge Schrijver, glavni autor istraživanja
„Top 10% su važni ne samo zato što prave najviše štete, već i zato što imaju najveći uticaj da je smanje — kao investitori, poslodavci i trendmejkeri.“
— Paul Behrens, koautor studije
Implikacije za politiku
Studija podržava argument da bogatiji potrošači i razvijene zemlje treba da snose veći deo troškova sanacije i prilagođavanja, posebno u kontekstu međunarodnih dogovora o loss and damage fondovima. Autori predlažu mehanizme koji bi naplatili deo tih troškova od najvyših potrošača i preusmerili sredstva ka ranjivim zemljama, uz istovremenu primenu strožih propisa i mera prevencije.
Zaključak: Iako su brojke okvirne i verovatno podcenjene, jasno je da mala grupa na vrhu ima veliki i merljiv uticaj na okolinu — i da joj pripada ključna uloga u smanjenju štete, bilo kroz promene ponašanja, regulative ili usmeravanje kapitala.
Pomozite nam da budemo bolji.
