Autor upozorava da termin "nepojmljivo" često služi kao izgovor koji umanjuje odgovornost za pripremu pred klimatskim katastrofama. Podaci pokazuju da je SAD između 1980. i 2024. imao 403 klimatske katastrofe sa ukupnom štetom većom od 2,9 biliona dolara, a 2024. je imala 27 takvih događaja. Naučna predviđanja postojala su decenijama, pa je ključno da vlade i kompanije identifikuju rizike, otklone infrastrukturne praznine i javno izveštavaju o napretku.
Prestani da nazivaš klimatske katastrofe „nepojmljivim“ — nauka nas je upozorila
August 9, 2023, Chittagong, Bangladesh: Pedestrians walk through flooded roads in Satkania Upazila of South Chittagong, Bangladesh, in chest and waist level water.
Svaki put kada izbije još jedno katastrofalno poplavljivanje, požar ili toplotni talas, vidim isti obrazac: ne hitni vremenski izveštaj, već žurbeno sazvana konferencija za štampu i reč „nepojmljivo“. Taj termin treba da nas uznemiri — on implicira da niko nije mogao da predvidi katastrofu i time oslobađa odgovorne obaveze pripreme.
Naučna predviđanja nisu bila nejasna
Naučnici decenijama modeluju i upozoravaju na porast ekstremnih vremenskih događaja usled rastućih koncentracija gasova staklene bašte. Pionirski rad Syukuro Manabea pokazao je kako povećanje ugljen-dioksida utiče na atmosferske temperature, dok su studije poput one Noaha Diffenbaugha i Martina Scherera (2011) ukazivale kada će izuzetno vrela leta postati učestalija. Ovakva predviđanja nisu bila apstraktna hipoteza — bila su modelirana mogućnost.
Podaci to potvrđuju: SAD su između 1980. i 2024. registrovale 403 vremenske i klimatske katastrofe koje su svaka prouzrokovale najmanje 1 milijardu dolara štete, a ukupan račun premašio je 2,9 biliona dolara. Godine 2024. zabeleženo je 27 takvih događaja — drugo najviše u godini po broju.
9. avgust 2023., Chittagong, Bangladeš: Pešaci prolaze kroz poplavljene puteve u Satkania Upazila, stojeći u vodi do grudi i struka.
Rizik koji se ponavlja ne sme biti izgovor za nečinjenje
Kada reflexivno nazivamo svaki događaj "istorijskim", "neviđenim" ili "nepojmljivim", stvaramo kulturu izuzetka: priprema ostaje reaktivna, jer svaka katastrofa se tretira kao jedinstvena i nepredvidiva. Posledica je propuštena šansa da se unapredi gradnja, infrastruktura, planovi evakuacije, korišćenje zemljišta i otpornost ključnih servisa.
Kako preći sa izgovora na delovanje
Postoji praktičan put unapred. Predlažem konkretne korake za vlade i preduzeća:
- Identifikovati klimatske rizike sa najvećim posledicama.
- Objaviti praznine u infrastrukturi i planovima za hitne intervencije koje ti rizici otkrivaju.
- Dodeliti odgovornost za adresiranje svake praznine — ko, kako i do kada.
- Izveštavati javno o godišnjem napretku i merljivim rezultatima.
Preduzeća treba da sprovedu istu analizu za objekte, zaposlene i lance snabdevanja; osiguravajuća tržišta, budžeti i lanci snabdevanja moraju uračunavati klimatsku izloženost u dugoročnim odlukama.
Šok nije izgovor
Priroda poštuje fizičke zakone — veći problem je institucionalni: posedovanje verodostojnih dokaza o rastućim rizicima, a potom nastavljanje planiranja kao da će jučerašnji uslovi ostati nepromenjeni. Sledeća katastrofa može i dalje biti užasna, ali ne mora biti iznenađenje koje oslobađa odgovornosti.
Čovečanska patnja ne sme da postane obična. Biti užasnut događajem i tvrditi da ga se nije moglo predvideti nisu isto.
Kada sledeći put budete čuli da je neka katastrofa "nepojmljiva", zapitajte: šta smo već znali i šta smo učinili s tim znanjem?
Gary Yohe je Huffington Foundation Professor of Economics and Environmental Studies, emeritus, na Wesleyan University. Više od 40 godina piše o ekonomiji klimatskih promena, upravljanju rizikom i tri odgovora na klimatske promene: ublažavanje, prilagođavanje ili trpljenje.
Gledišta iznete u ovom tekstu su autorova.
Pomozite nam da budemo bolji.
