Harvard‑vođena studija na oko 325 majka‑ćerka parova povezuje prenatalnu izloženost PFAS hemikalijama sa 2,3–2,7× većim rizikom od razvoja PMOS‑a i umerenih do teških akni u tinejdžerskom dobu. Istraživanje koristi podatke iz Project Viva (Boston) i ukazuje na ulogu jedinjenja kao što su N‑EtFOSAA i PFNA. Autori naglašavaju ograničenja uzorka i pozivaju na dodatna istraživanja, dok praktične preporuke uključuju smanjenje izloženosti PFAS proizvodima i izbor organske, neprerađene hrane.
Prenatalna Izloženost PFAS Povećava Rizik Od PMOS‑a — Harvardova Studija Na Project Viva Uzorku
PMOS is estimated to impact about 13% of women.Photograph: megaflopp/Getty Images/iStockphoto(Photograph: megaflopp/Getty Images/iStockphoto)
Nova peer‑review studija vođena sa Harvard University prvi put direktno povezuje prenatalnu izloženost PFAS hemikalijama sa većom verovatnoćom razvoja poliendokrinog metaboličkog ovarijalnog sindroma (PMOS) i umerenih do teških akni u kasnoj adolescenciji.
Šta Je PMOS?
PMOS (nekada poznat kao PCOS) je kompleksan poremećaj endokrinog i metaboličkog sistema koji pogađa približno 13% žena, često ostajući nedijagnostikovan. Simptomi uključuju neredovne menstrualne cikluse, pojačano dlačanje, akne i poteškoće sa plodnošću. Preimenovanje u PMOS naglašava da problem nije ograničen samo na jajnike, već utiče na širi hormonski i metabolički sistem.
Kako Je Studija Sprovedena I Koji Su Rezultati?
Istraživanje je analiziralo oko 325 parova majka‑ćerka iz longitudinalne studije Project Viva (Boston). Ispostavilo se da su adolescentkinje čije su majke imale više koncentracije PFAS u krvi tokom trudnoće bile 2,3–2,7 puta verovatnije da razviju PMOS ili umerene do teške akne u tinejdžerskom dobu.
Tasha Stoiber (Environmental Working Group): Ovo je dodatni deo u sveobuhvatnom nizu dokaza koji ukazuju na hormonsku disrupciju povezanu sa PFAS jedinjenjima.
Koje Su Hemikalije Povezane?
Analiza je pokazala korelaciju sa višim nivoima N‑EtFOSAA, prekursora koji se koristi u premazima za tekstil, sredstvima za zaštitu od mrlja i nekim papirnim oblogama. N‑EtFOSAA se u okolini može razgraditi u PFOS, jedan od najtoksičnijih PFAS. Drugo proučavano jedinjenje, PFNA, bilo je povezano sa većim rizikom od umerenih do težih akni.
Ograničenja Studije
Autori upozoravaju da su rezultati važni, ali da imaju ograničenja: relativno mali uzorak (~325 parova) i pretežno bele, visokoobrazovane učesnice mogu ograničiti prenosivost zaključaka na širu populaciju. Potrebne su veće, raznolikije studije i eksperimenti koji objašnjavaju mehanizme delovanja.
Praktični Saveti Za Smanjenje Izloženosti
PFAS su široko rasprostranjeni i teško ih je potpuno izbeći, ali moguće korake uključuju:
- Izbegavanje proizvoda sa zaštitom od mrlja i vodonepropusnih premaza koji sadrže PFAS;
- Proveravanje kod proizvođača tekstila i odeće da li su proizvodi bez PFAS;
- Smanjenje unosa prerađene i pakovane hrane i preferiranje organske, neprerađene hrane pripremljene kod kuće;
- Pratiti preporuke lokalnih zdravstvenih i ekoloških vlasti o kvalitetu vode i mogućim izvorima izloženosti.
Zaključak
Studija daje važan signal da prenatalna izloženost PFAS može doprineti razvoju PMOS‑a kasnije u životu, ali potrebna su dodatna, veća i raznovrsnija istraživanja kako bi se potvrdili uzročno‑posledični mehanizmi i oblikovale javnozdravstvene smernice.
Pomozite nam da budemo bolji.
