Prenatalna Izloženost DEHP‑u Povezana Sa Simptomima Autizma I ADHD‑a — Šta Novo Pokazuje Studija

Nova australijska studija ukazuje na vezu između prenatalne izloženosti uobičajenom plastičnom aditivu DEHP i promena u metilaciji DNK u krvi pupčane vrpce, koje su dalje povezane sa većim brojem ponašajnih simptoma povezanih sa autizmom i ADHD‑om u uzrastu od dve i četiri godine.

Šta su istraživači radili?

Rad objavljen u časopisu Med analizirao je podatke iz Barwon Infant Study: 847 trudnica i njihove dece, od kojih je 589 imalo kompletne podatke za sve analize. Majke su u 36. nedelji trudnoće dale po jedan uzorak urina kojim su istraživači procenjivali izloženost DEHP‑u putem specifičnih metabolita — pouzdanih pokazatelja unosa ovog ftalata.

Po rođenju, iz krvi pupčane vrpce izdvojena je DNK i ispitan nivo metilacije. Istraživači su pronašli „epigenetski potpis“ — skup promena metilacije povezan sa višom procenjenom izloženošću DEHP‑u.

Glavni nalazi

• Skup od 531 gena čije su metilacione promene delovale usklađeno posredovao je približno 21% veze između procenjene prenatalne izloženosti DEHP‑u i mera ponašanja u uzrastu 2 i 4 godine.
• Dodatna analiza bazirana na 1.000 metilacionih lokusa kroz genom dala je slične rezultate, što dodatno podržava nalaze.
• Efekti su bili statistički jači kod muške dece.

Kako treba tumačiti rezultate

„Ovo je moguća biološka osnova koja ukazuje da izloženost DEHP‑u u trudnoći može doprineti razvoju osobina povezanih sa autizmom i ADHD‑om“, kaže Sam Tanner, vodeći autor studije.

Važno je naglasiti ključna ograničenja: studija je opservaciona i ne dokazuje uzročnost. Procena izloženosti zasnovana je na jednom uzorku urina (koji može ne odražavati dugoročne nivoe izloženosti), a mere ponašanja dobijene su putem upitnika ispunjenih od strane roditelja — što nisu kliničke dijagnoze, već pokazatelji koji mogu ukazivati na potrebe za daljim procenama.

Nezavisni istraživač Mirko Uljarević ističe da su autizam i ADHD multifaktorske pojave i da nijedna pojedinačna izloženost verovatno neće dramatično promeniti rizik samostalno.

Šta ovo znači za roditelje i politiku

Rezultati otvaraju put za dalje istraživanje mehanizama (epigenetike) kojima hemikalije iz okoline mogu uticati na razvoj mozga. Stručnjaci upozoravaju na važnost regulative u oblasti bezbednosti hrane i ambalaže, jer se DEHP često unosi oralnim putem. Potrebne su veće studije, ponovljena merenja izloženosti i dugoročnije praćenje dece kako bi se utvrdilo da li postoji uzročna veza.

Zaključak: Studija pruža važne biološke naznake, ali ne dokazuje da DEHP uzrokuje autizam ili ADHD. Nalazi zahtevaju potvrdu u daljim istraživanjima i ne treba donositi prerane zaključke o individualnom riziku.