Arheolozi su u Vrábleu (Slovačka) otkrili 78 skeleta starih oko 7.000 godina, od kojih je 77 bilo bez lobanja. Tragovi na vratnim pršljenovima ukazuju da su lobanje verovatno pažljivo uklonjene nakon smrti, a ne da su nestale zbog dugog izlaganja tela. Pronađeni su samo fragmenti lobanja, što upućuje na mogućnost ritualnog prenošenja ili sekundarnog mesta polaganja. U toku su DNK i izotopna istraživanja koja će pokušati da rasvetle poreklo i međusobne veze sahranjenih.
Neobična Neolitska Grobnica: 78 Skeleta U Vrábleu, 77 Bez Lobanja
Examples of different treatments and states of preservation of human remains at Vráble-Veľké LehembyCredit: K. Fuchs, T. Kühl, N. Müller-Scheeßel
Arheolozi su u Vrábleu (Slovačka) iskopali masovnu grobnicu starih oko 7.000 godina u kojoj je pronađeno 78 skeletnih ostataka — od kojih je 77 bilo bez lobanja. Nalaz, opisan u Proceedings of the Prehistoric Society, otvara pitanja o ritualima, nasilju i društvenim praksama ranih evropskih poljoprivrednih zajednica.
Šta su istraživači pronašli
U jarku blizu neolitskog naselja tela su bila nagomilana u različitim položajima, bez očiglednog reda. Ipak, detaljna analiza kostiju pokazala je da tragovi na vratnim pršljenovima ukazuju na to da su lobanje verovatno pažljivo uklanjane nakon smrti koristeći oštre instrumente. Mnogi skeleti su sačuvani u relativno dobrom stanju — uključujući krhke zglobove — što smanjuje verovatnoću da su tela dugo bila izložena vremenskim uticajima.
Samo je jedno telo, deteta, pronađeno sa lobanjom koja je ostala pričvršćena, dok su u jarku nađeni tek sitni fragmenti lobanja. Gde su većina lobanja završile ostaje nepoznanica, pa istraživači razmatraju hipotezu o ritualnom prenošenju ili sekundarnim mestu sahranjivanja glava.
Different contexts of pebble depositionCredit: T. Kühl; K. Furholt
Moguća tumačenja
Iako na prvi pogled scena deluje kao rezultat nasilja, autori studije naglašavaju da fizički dokazi ne ukazuju jednoznačno na masakr. Pažljivo uklanjanje lobanja i odsustvo opsežnih povreda kostiju sugerišu složeniju praksu koja može da uključi ritualne, simboličke ili društvene motive. Istraživači pominju teme kao što su kontrola identiteta, prenos predaka ili specifični obredi povezanih sa kosmologijom zajednice.
"Zbog spektakularne prirode same deponije, nivo složenosti u pogledu tretmana ljudskih tela i praksi polaganja je lako prevideti," napisali su autori studije.
Dalja ispitivanja
Trenutno se rade dodatne analize, uključujući DNK i izotopne studije, kako bi se utvrdile moguće srodničke veze među pojedincima, njihovo geografsko poreklo i ishrana. Te analize mogu pomoći da se bolje razume da li su sahranjeni ljudi poticali iz iste zajednice ili su različite grupe bile uključene u ovu praksu.
Otkriveni kompleksni obrasci tretmana tela iz Vráblea doprinose širem razumevanju kasnoljenkera (Late LBK) zajednica u Evropi i mogu promeniti naše poglede na smrt, ritual i društvene relacije u neolitiku.
Pomozite nam da budemo bolji.
