Članak razmatra rastuće slučajeve kršenja radnih prava u inostranstvu koje vode kineske kompanije i konsekvence po trgovinu i politiku. Navode se primeri iz Mađarske, Brazila i slučajevi koji su privukli međunarodni nadzor, dok Kina pune tri odgovora — regulatorne smernice, industrijske standarde i partnerstva sa ILO. Ipak, bez jasnih mehanizama žalbi i nadzora, efikasnost novih pravila ostaje ograničena, a povezivanje pristupa tržištu sa poštovanjem radnih prava postaje ključna poluga.
Kineske kompanije na udaru: Za zloupotrebe radnika u inostranstvu plaća se sve veća cena
Peking može kontrolisati veliki deo onoga što se dešava unutar Kine. Međutim, kada kineske kompanije posluju u inostranstvu, suočavaju se sa nezavisnim medijima, sindikatima, regulatorima i civilnim društvom koji su izvan direktne kontrole vlasti — i to donosi posledice.
U poslednjih nekoliko meseci pojavili su se značajni primeri koji ilustruju rastući pritisak na kineske firme: mađarski inspektori rada sankcionisali su tri izvođača na gradilištu BYD-ove fabrike električnih vozila u Segedu; u Brazilu je sud naredio izvođačima u BYD-ovoj fabrici da plate više od 7 miliona dolara štete, od čega je polovina namenjena naknadi radnicima; a 2024. brazilske vlasti su oslobodile više od 160 radnika sa gradilišta u saveznoj državi Bahia, ocenivši uslove kao analognim ropstvu.
Istovremeno, Kineski državni savet izdao je Regulativu o investicijama u inostranstvu koja stupa na snagu 1. jula i, po prvi put na tom nivou, eksplicitno zahteva od preduzeća da štite prava radnika i poštuju zakonodavstvo zemalja domaćina. Ove promene nisu slučajne: kako se kineske investicije šire, informacije o zloupotrebama brzo kruže i vraćaju se u javni diskurs u Kini, što otežava korišćenje isključivo nacionalističkih narativa za umanjivanje problema.
Međunarodni pritisci i posledice
Regulatorni i sudski mehanizmi izvan Kine postaju konkretniji i skuplji za kompanije koje krše radna prava. Primeri uključuju američka ograničenja uvoza povezana sa optužbama o zloupotrebama u slučaju Linglong Tire u Srbiji, sudske presude poput one protiv Imperial Pacific International u Severnim Marijskim Ostrvima, kao i Uredbu Evropske unije o prisilnom radu, čija je primena najavljena za 2027. godinu. Posledice prelaze granice radnih mesta: utiču na trgovinske odnose, pristup tržištima i pravnu odgovornost kompanija.
Kineski odgovori i postojeća ograničenja
Beijing nije ostao imun na signale sa terena. Godine 2025. China Enterprise Confederation, uz podršku Međunarodne organizacije rada (ILO), objavila je Vodič za usklađenost radnih prava za kineska preduzeća u inostranstvu, a Ministarstvo trgovine izradilo je dodatne smernice. U nekim sektorima, poput rudarstva, u nacrtima industrijskih standarda počinju da se uvode zabrane prisilnog rada i zahtevi za ljudska prava u okviru due diligence procesa.
Ipak, nove mere imaju važan nedostatak: često nedostaju jasni mehanizmi podnošenja žalbi, nezavisni nadzor i efikasne kaznene procedure. Zbog toga će praktična primena u velikoj meri zavisiti od sprovođenja zakona u zemljama domaćinima, regulative u zemljama uvoznicama i trajnog spoljnog nadzora civilnog društva i medija.
Politička i trgovinska posledica
Za Vašington i partnere, ovo predstavlja priliku da povežu tržišni pristup sa poštovanjem radnih prava — prelazak od moralne argumentacije ka ekonomskoj poluzi. Takav pristup može primorati kompanije na praktične promene ponašanja gde diplomatski pritisci često ne uspevaju.
Zaključak: Povrede radnih prava u inostranstvu više nisu samo reputacioni rizik — one donose kvantifikovane troškove koji utiču na pristup tržištima i investicije. Prozor za oblikovanje norma pre nego što lanci snabdevanja postanu dublje ukorenjeni je ograničen.
Li Qiang je osnivač i izvršni direktor organizacije China Labor Watch i zagovornik ljudskih prava sa više od 30 godina iskustva u istraživanju globalnih lanaca snabdevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
