Studija beleži oko 80‑struko povećanje gnežđenja glavatih kornjača na Boa Visti tokom 27 godina, sa 30–40 ženki registrovanih po noći u sezoni 2021. Gustina gnezda dostigla je 22.000 gnezda/km, što znatno premašuje poznate lokacije kao što su Florida i Oman. Uspeh se pripisuje decenijama lokalne zaštite, patrola i rada u inkubatorima, ali rast populacije nosi nove rizike poput turizma, krivolova i efekata klimatskih promena. Dugoročno praćenje i kontinuirana zaštita ostaju od presudnog značaja.
Na Boa Visti Zabeleženo 80‑Struko Povećanje Gnežđenja Glavatih Kornjača — Do 40 Ženki Po Noći
Photo Credit: iStock
Pre nekoliko godina, noćne patrole na plažama ostrva Boa Vista u Cabo Verdeu primetile su naglu promenu: umesto po nekoliko primeraka, u jednoj smeni počeli su da vide desetine glavatih kornjača. Dugoročno praćenje sada potvrđuje te zapažanja i ukazuje na izuzetan oporavak lokalne populacije.
Ključni nalazi i razlozi rasta
Nova studija, predstavljena preko izveštaja Mongabay News, pokazuje da je tokom 27 godina zabeleženo približno 80‑struko povećanje broja gnežđenja na tri glavne plaže Boa Viste. U sezoni 2021. patrole su beležile 30–40 ženki glavate kornjače po noći (u 2018. bilo je 20–30, a u ranijim godinama samo 5–10).
Gustina gnezda na najvećim plažama dostigla je čak 22.000 gnezda po kilometru u 2021. godini — za poređenje, poznate lokacije na Floridi i u Omanu beležile su do ~600 gnezda/km, što ističe koliko su brojke na Boa Visti izuzetne.
Šta je dovelo do oporavka?
Istraživači i lokalne organizacije pripisuju uspeh decenijama usmerenih mera: zaštiti staništa, pojačanim patrolama i sprovođenju mera protiv krivolova, radu u inkubatorima, angažovanju volontera i sve većem uključivanju lokalne zajednice kroz obrazovanje i turizam zasnovan na prirodi. Lokalna nevladina organizacija Cabo Verde Natura 2000 (CVN2) bila je centralna za ove aktivnosti.
„Ova studija je dobar primer kako podaci iz dugoročnog rada nevladinih organizacija mogu postati naučni dokazi koji podržavaju i lokalnu zaštitu i globalno razumevanje oporavka morskih kornjača,“ rekao je Carlos Angulo‑Preckler, koautor studije.
Jeanette Wynecken iz Florida Atlantic University dodala je da su dugoročne analize ključne: „Zbog sporog sazrevanja morskih kornjača, neophodno je pratiti populacije decenijama da bi se procenio efekat zaštite.“
Opasnosti i izazovi uprkos napretku
Iako je oporavak značajan, vrste ostaju pod pritiskom. Glavate kornjače su globalno rangirane kao ranjive (IUCN), s padom populacije u protekle tri generacije. Pretnje uključuju gubitak staništa, zagađenje mora, slučajni ulov u ribolovu, krivolov i uticaje klimatskih promena.
Pored toga, guste kolone gneždišta su podložne novim rizicima: turističkom razvoju, promenama obale, pojačanom krivolovu i rastu temperature peska, što može promeniti pol mladunčadi i dugoročno uticati na populaciju.
Zaključak
Priča s Boa Viste pokazuje koliko snažan i vidljiv može biti odgovor na višedecenijske mere zaštite — ali i podseća da oporavak zahteva stalnu pažnju, finansiranje i uključivanje lokalne zajednice kako bi dobitak bio trajan.
Pomozite nam da budemo bolji.
